Endometrioza

Endometrioza

Endometrioza je jedna od ginekoloških bolesti za koju savremena zapadnoevropska i američka medicina još uvek nemaju pravo objašnjenje. Ona je razlog zbog čega je za mnoge žene menstruacija prava noćna mora. A objasnićemo i zašto.

Šta je endometrioza?

Endometrioza se manifestuje u vidu žarišta materične sluzokože (endometrijuma) izvan svog normalnog ležišta, dakle, na različitim mestima u maloj karlici i njenim organima. Značajno je da ovo tkivo prati, kao i normalna materična sluzokoža, sve promene koje se događaju u menstrualnom ciklusu. Prvo se povećava, a zatim i krvari u vreme menstruacije. Opisane promene možda i ne bi bile naročito opasne, da ne stvaraju značajno lokalno zapaljenje.

Dakle, kod endometrioze za vreme menstruacije krvarenje se dešava tamo gde mu prirodno nije mesto.

Kod koga se javlja endometrioza?

Endometrioza se javlja kod žena u reproduktivnom periodu njihovog života, a po pravilu i kod onih kod kojih se stvara više estrogenih hormona (hiperfolikulinemija). Ova bolest čini se da ne bira godine, te se javlja kod svih polno zrelih žena, mada se sa godinama ipak povećavaju šanse da oboli.

Poražavajuće zvuče statistički podaci koji govore da najmanje 10% žena na planeti boluje od endometrioze, koja im stvara velike neprijatnosti, dok je medicina u lečenju ove bolesti još uvek dosta neefikasna.

Verovatno da je najveća uteha činjenica da endometrioza potpuno nestaje čim žena udje u menopauzu. Dakle, kada nema menstruacije – nema ni endometrioze! I ovo je za većinu žena jedini spas.

Mada su ognjišta endometrioze zavisna od hormona, ona se ipak povlači i u trudnoći. Onoliko koliko se danas zna, za održavanje bolesti su potrebni hormoni jajnika, ali nema dokaza na osnovu kojih bi se tvrdilo da zbog njih endometrioza nastaje. Treba dodati da je endometrioza češća kod žena koje u materici imaju kontraceptivni uložak.

Manifestacije endometrioze

Kod endometrioze nenormalno locirano tkivo materice se može naći na jajovodima i jajnicima (80% slučajeva), kao i na ili u materičnom zidu (40% slučajeva). Ostala mesta na kojima se sluzokoža može usaditi su: pregrada između završnog dela debelog creva i vagine (rekto-vaginalni septum), deo trbušne maramice koji oblaže zidove i organe male karlice, najniža tačka trbušne duplje (Douglasov špag), mokraćna bešika, grlić materice.

Sasvim retko se sluzokoža materice (tkivo endometrijuma) može naći i u plućima, što govori da se endometrioza ne širi isključivo lokalno po maloj karlici, već da isto tako putuje putem limfe i krvi.

Koji su simptomi endometrioze?

Kod žena koje boluju od endometrioze za vreme menstruacije se po pravilu javljaju prilično jaki bolovi, koji se šire prema sedalnom predelu, krsnoj kosti, butinama. Bolovi se ne smiruju ni ležanjem, ni uobičajenim sredstvima za ublažavanje bolova. Za endometriozu su karakteristični i bolovi na pokret, prilikom sedanja i ustajanja.

Menstrualno krvarenje je obično produženo, obilnije (menoragija).

Može se pojaviti krv i iz analnog otvora, ukoliko je završni deo debelog creva zahvaćen i bolovi prilikom pražnjenja creva.

Mokrenje takodje može biti bolno i bešika na pritisak. U većini slučajeva mokraća je bistra.

Kod nekih žena se javlja umor za vreme menstruacije.

U težim slučajevima endometrioze, usled jakih upala, bolovi u karlici mogu biti prisutni i nakon menstrualnog krvarenja.

Endometrioza je veoma čest uzrok steriliteta.

Kako se dijagnostikuje endometrioza?

U tipičnom slučaju se pri vaginalnom pregledu pipa osetljiva materica, povećani i bolni jajnici, kao i testasto zadebljanje u pregradi između vagine i završnog dela debelog creva (u rekto-vaginalnom septumu), koje isto tako boli. Pod vaginalnim spekulumom se mogu videti plavičaste grozdaste tvorevine, najjasnije izražene pri kraju menstrualnog krvarenja. Ukoliko ih nema, tada se slične promene dijagnostikuju laparaskopskim pregledom male karlice (od pomoći može biti i eventualno posmatranje unutrašnjosti bešike i završnog dela debelog creva-cistoskopija i rektoskopija).

Još jedna nepovoljnost što se tiće endometrioze je ta što se u većini slučajeva ipak ne može otkriti ni na jedan drugi način, već samo prilikom laparoskopske ili klasične operacije. To je jedan od razloga što mnoge žene trpe jake bolove za vreme menstruacije, a da ni ne znaju da u stvari boluju od endometrioze.

Lečenje endometrioze

Potpuno izlečenje endometrioze takoreći da nije moguće, ako se izuzmu radikalne mere, kao što su na primer uklanjanje jajnija i/ili materice. Ipak, uz pomoć hormonske terapije može se postići barem privremeno zaustavljanje bolesti.

Tako lečenje endometrioze ima za cilj da na najmanju meru smanji rad jajnika, a to se postiže davanjem hormona. Ali i tu su mišljenja ponekad podeljena. Pre svega pomenimo pristalice lečenja kombinovanim (estrogen-progesteron) pilulama za kontracepciju i pristalice davanja progesterona. U oba slučaja se malim hormonskim dozama veštački odlaže krvarenje, sve do prestanka uzimanja leka. Postoje i pristalice danazola (Danatrol), koji nema nikakvo estrogensko niti progesteronsko dejstvo, pa tako ne može ni teorijski da podržava bolest. U stvari, ovaj lek je inhibitor svih hipofizalnih hormona. Otuda jajnici ne dobijaju više podsticaj za sekreciju estrogena i progesterona, pa tako izostaju i menstrualna krvarenja. Danazol, međutim, nije potpuno bezopasan zbog toga što ima izvesna dejstva muških polnih hormona (androgena): pojavljuju se navale krvi u određene delove tela (valunzi), bubuljice, dlačice i eventualne nepovratne promene glasa. Nepovoljnost je u tome što je ovaj lek zabranjen kod bolesnica koje imaju probleme sa srcem i bubrezima, jer deluje, isto tako, na smanjenje sekrecije antidiuretičkog hormona hipofize, koji reguliše mokrenje (zadržava se tečnost u telu).

Iz svega ovoga se jasno može zaključiti da bi trudnoća ili menopauza bili najbolji mogući hormonski tretman, ali se to nikako ne bi moglo nazvati lečenjem.

Zbog toga se za lečenje endometrioze daleko češće sprovodi simptomatsko lečenje, koje samo ima cilj da ublaži simptome bolesti. Tu spada lečenje sredstvima protiv bolova (analgetici), psihoterapija i hiruške intervencije. I ovde postoje različiti pristupi, koji su manje ili više agresivni. Što se hirurga tiče, oni obično izvade matericu (histerektomija) sa jajovodima. Neki od njh sačuvaju jajnike, ili bar deo jajnika, što zavisi od raširenosti procesa. Drugi hirurzi smatraju da ostavljeni jajnici mogu biti polazni položaj za novu endometriozu, pa više vole da ih odstrane u potpunosti. Tako se veštački stvara prevremena menopauza, i endometriozi je kraj.

Medjutim, pri operaciji se može, zavisno od slučaja, naići i na situaciju koja zahteva odstranjivanje delova creva. To se dešava kada su delovi creva izraženo napadnuti sluzokožom materice, kojoj tu nije mesto.

Prognoza

Sve u svemu kod endometrioze prognoza je dobra. To je benigno oboljenje koje se definitivno završava sa menopauzom, pa se može reći da tada nestaje „kao rukom odnešeno“.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr