Bosiljak je začin, lek i sveta biljka

Bosiljak je začin, lek i sveta biljka

Biljka bosiljak (latinski naziv: Ocimum basilicum), je uzgajana u Indiji pre više od 5000 godina i smatra se svetom biljkom, zajedno sa lotosom. U kuhinjama Tajvana, Vijetnama, Tajlanda, Kambodže i Laosa bosiljak se smatra mirisnim začinom dostojnim kraljeva. Stari Grci su ovu biljku nazvali „basileus“ (što u prevodu znači – kralj). Oštar ukus i prepoznatljiv miris listova bosiljka privlači evropske kuvare još od 16. veka. Ali ova aromatična biljka nije samo začin, nego i lek. Pa tako kao prirodni izvor biološki aktivnih jedinjenja koristi se u medicinskoj praksi. Na svetu postoji čak 150 vrsti bosiljka, koje se razlikuju po izgledu,

Đumbir kao lek

Đumbir kao lek

Đumbir je danas poznat kao začin, a ustvari je jedan od najstarijih lekova u medicini drevnih naroda. Još pre 5.000 godina pouzdano je utvrđeno njegovo blagotvorno dejstvo na imuni sistem i i sposobnost da izleči kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove… Stari Indijci su prvi otkrili đumbir, uzgajali ga i preneli njegovu popularnost kroz celi svet. Đumbir je prava riznica hormona i enzima Koren đumbira koristi se za ishranu, kao dodatak jelima, jer je jako aromatičan. Međutim, on sadrži i mnogobrojne korisne sastojke. Pa tako mudri ljudi znaju da je đumbir pre svega lek – prava riznica vitamina

Kako šafran utiče na ljudski mozak?

Kako šafran utiče na ljudski mozak?

Komponenta popularnog začina šafrana štiti moždane ćelije od bolesti izazvanih upalom, gde spada multipla skleroza. Poznato je da je upala proces pokušaja tela da se reši patogena, oštećenih ćelija ili iritantnih supstanci kako bi pokrenuo proces zarastanja. Multiplu sklerozu karakteriše zapaljenje neurona koji su izgubili svoj zaštitni sloj – mijelin. Istraživač sa Univerziteta u Alberti, koji se nalazi u Kanadi, sproveo je određene eksperimente i otkrio da prelepa zeljasta biljka šafran sadrži supstancu zvanu krocin, koja ima specifična svojstva. Ova supstanca ima zaštitni efekat na moždane ćelija. Tokom eksperimenta, istraživač je primetio da krocin sprečava oštećenje nervnih ćelija koje su

Eterično ulje žalfije upotreba

Eterično ulje žalfije upotreba

Eterično ulje žalfije i njegova upotreba verovatno da zaslužuju vašu pažnju. Pa, hajde da objasnimo za šta je aromatično eterično ulje žalfije korisno? Biljka žalfija ima visoku koncentraciju esencijalnih ulja – posebno u svojim listovima. Eterično ulje žalfije umiruje i opušta, poboljšava raspoloženje, povećava telesnu izdržljivost, stimuliše funkciju mozga, poboljšava pamćenje i vraća snagu. Sve ovo odnosi se na ulje žalfije kada se upotrebljava kao aromaterapija. Osim toga, eterično ulje žalfije koristi se i za masažu, vruće kupke – aromatične kupke, inhalacije i slično…. Ovo ulje takodje odlično hidrira kožu. U razblaženom obliku ulje žalfije se može koristiti za grgljanje. Njime

Biljka žalfija (Salvia officinalis)

Biljka žalfija (Salvia officinalis)

U davna vremena iscelitelji su biljku žalfiju zvali biljkom zdravlja, a njen latinski naziv je Salvia officinalis. Ona se i danas koristi u narodnoj i službenoj medicini, kozmetologiji i kulinarstvu. Biljka žalfija upotrebljava se i za izradu pića i aromatična ulja. Ovo je svedočanstvo jednog ruskog travara koji pomno izučava lekovita svojstva ove biljke. Četiri godine proučavam lekovita svojstva različitih biljaka i njihov uticaj na ljudsko telo. Reći ću vam koliko je žalfija korisna i šta s njom možete učiniti. Kakve efekte ima žalfija? Biljka žalfija ima farmakološke efekte: dezinficijense, diuretičke, lokalno protuupalne, spazmolitične, umirujuće, antiseptičke, iskašljavajuće, antipiretične i smanjuje znojenje.

ARONIJA – Dobre i loše strane ove biljke

ARONIJA – Dobre i loše strane ove biljke

Biljka aronija je višegodišnji grm koji može narasti do 3 metra u visinu, a uzgaja se zbog svojih lekovitih plodova. Plavo-crne bobice aronije, beru se upravo sada, u avgustu, iako se na granama mogu održati sve do kraja septembra. Aronija je jedna od najomiljenijih biljaka narodne medicine i jedna od retkih bobica koju dijabetičari mogu slobodno da jedu, jer njen slatkast ukus ne potiče toliko od saharoze i fruktoze, već sorbitola, koji ne podiže nivo šećera u krvi. Medjutim, to uopšte ne znači da je svi ljudi trebaju jesti, jer kao i svake druge lekovite biljke sa moćnim dejstvom, i