Anksiozna neuroza (Neuroza straha)

Oblik neuroze kod koje dominira anksioznost i ostaje kao jedini simptom psihičkog poremećaja – naziva se anksiozna neuroza.

Frojd je anksioznu neurozu, zbog očiglednih kliničkih manifestacija, izdvojio iz grupe poremećaja koje je Beard opisao kao neurastenije. Ujedno, Frojd je ovoj neurozi dao ime anksiozna neuroza (neuroza straha), iz razloga što su pacijenti doživljavali strah kao obavezan simptom, koji nisu znali da opišu, niti da objasne.

Simptomi anksiozne neuroze

Dakle, osnovni simptom anksiozne neuroze je strah.

Ovaj strah (anksioznost), kao dominirajući simptom anksiozne neuroze, nastupa akutno, pri čemu bolesnik ima osećaj da će biti uništen, da će uskoro nastupiti smrt, da će mu stati srce, da će ga pogoditi moždana kap, da će se ugušiti. Ovaj strah, sa ovakom iznenadnom navalom, dovodi pacijenta u stanje uspaničenosti i prisiljava ga da traži „spas od uništenja“. Sam pacijent ne vezuje strah za neki određen objekat ili situaciju, pa se ovaj neodređeni strah naziva „slobodno lebdeći strah“. Impresivnost ovog ataka je takva da osoba koja ga je jednom opservirala doživotno ga pamti. Pacijent, koji je preživeo jedan ili više akutnih ataka straha, živi u stalnom podozrenju da ne doživi „opet tako nešto“, što se u psihijatriji naziva „strahom od straha“.

Napadi straha su takvi da ih prati uznemirenost, motorni nemir, drhtanje, kao i profuzno znojenje, čemu se često pridružuju gastrointestinalne smetnje, lupanje srca, teškoće u disanju.

Psihoanalitička škola pokušava da ove akutne atake straha objasni slabošču ega da primenom svojih odbrana obradi neurotski konflikt, koji nastaje usled pretnje potisnutog i za svest neprihvatljivog mentalnog sadržaja da se probije u svesni deo ličnosti.

Izvesni autori govore o akutnoj, subakutnoj i hroničnoj neurozi straha, pri čemu su od važnosti okolnosti da kod akutne neuroze straha ataci osim svoje dramatičnosti imaju kraće trajanje, dok su kod subakutne i hronične forme ataci blaži ali su dužeg trajanja.

Objektivne okolnosti koje kao egzogeni povodi podstiču strah su psihofizička iscrpljenost kao posledica napornog iscrpljujućeg rada, preležene teške organske bolesti, naročito one iz oblasti kardiopulmonalnog trakta, teški psihički stres koji po obimu i kvalitetu prelazi psihofizičke snage bolesnika.

Anksiozna neuroza je takva da bolesnici koji doživljavaju česte akutne napade straha, pa i subakutne, bivaju ometeni u intelektualnoj aktivnosti, kao i u svakom drugom produktivnom radu, što ih dovodi u stanje depresivnog raspoloženja.

Okolnost da mnoge psihičke poremećaje prati strah obavezuje lekara na potrebu veoma detaljne obrade bolesnika. Neophodna je svestrana analiza subjektivnog doživljavanja bolesnika, analiza njegovog ponašanja kao i pratećih telesnih manifestacija anksioznosti, koje možemo i objektivno meriti (puls, TA, EKG, EEG).

Diferencijalna dijagnoza anksiozne neuroze

Najveće diferencijalnodijagnostičke poteškoće kod anksiozne neuroze se sreću kod slučajeva depresivnih neuroza, pogotovu kada i kod ovih, uz depresivne učestvuju i anksiozni simptomi. Agitirana depresija i shizofrenija takođe počinju sa veoma izraženom anksioznošću, ali sumanute depresivne ideje i poremećaj mišljenja ukazuju na pravu dijagnozu.

Najzad, postoji i jedan niz telesnih oboljenja koje su praćene jakom anksioznošću: koronarna bolest, hipertireoza, temporalna epilepsija, organski moždani sindromi i dr., što nas obavezuje da u diferencijalnoj dijagnozi anksiozne neuroze eliminišemo ove bolesti.

Lečenje anksiozne neuroze

Kod anksiozne neuroze psihoterapijski tretman sastoji se od medikamentne terapije iz grupe benzodiazepina, radi smanjivanja subjektivnog doživljavanja anksioznosti i radi poboljšavanja sna.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr