Psihosomatske bolesti

Šta su psihosomatske bolesti? Najbolji odgovor ćemo dati ako opišemo koje su opšte karakteristike psihosomatskih bolesti. Opšte karakteristike Psihosomatske ili psihofizičke bolesti su telesni poremećaji u čijem nastajanju, načinu ispoljavanja, održavanju, nepovoljnom toku i ishodu, glavnu i presudnu ulogu imaju nepovoljni psihički, a posebno emocionalni uticaji. Zapravo, to su psihogena, pretežno emocionalna zahvatanja visceralnih organa i organskih sistema. Simptomi ovih poremećaja su izrazito telesni, a u težim slučajevima mogu ugroziti i život bolesnika. U tradicionalnom pogledu se smatralo da samo veoma ograničen broj telesnih oboljenja ima izrazita i prava psihofiziološka obeležja. Kasnije, u eri punog razvoja koncepta o postojanju psihosomatskih

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Depersonalizaciona neuroza – Depersonalizacija

Šta je depersonalizaciona neuroza? Sam izraz depersonalizacija označava specifičan psihički fenomen koji se karakteriše dubokim promenama ličnog identiteta, pri čemu obolela osoba ima utisak kao da „neka druga osoba posmatra sopstvene psihičke procese ili funkcije tela“. Navodi se da su nekad simptomi vrlo oskudni i da se simptomatologija sastoji samo u jednoj promeni, npr. u opažanju da se „lice menja“. Depersonalizaciona neuroza se može javiti kod raznovrsnih trovanja, kod električne stimulacije moždane kore, kod moždanih povreda i kod epileptičara. U MKB-10 depersonalizaciona neuroza, odnosno depesonalizacioni sindrom, izdvojen je u poseban oblik neurotičnih poremećaja, nezavistan od anksioznih i od somatoformnih poremećaja. Činjenica da

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Prisilna neuroza (Opsesivno-kompulzivna neuroza)

Prisilna neuroza predstavlja specifični oblik neuroze koju karakterišu: prisilne misli, prisilni impulsi i prisilne radnje. I kod normalnih se osoba često dešava da se javljaju „prisilne“ misli koje nas gone da proveravamo da li smo zaključali vrata stana, da li smo ugasili peć, zatvorili prozor i tome sl. Prisilne misli, impulsi i radnje dobijaju karakter neuroze onda kada su misli, impulsi i radnje za bolesnika imperativno nametnuti takvom silinom (snagom) da njihovo neizvršenje, protiv kojeg se pacijent svesno bori, stvara stanje napetosti, straha, uzbuđenja. Unutrašnja napetost stvara novo osećanja straha, novi nemir i pacijenti su u jednoj kontinuiranoj napetosti, utoliko pre što

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Fobija (Fobička neuroza)

Šta je fobija? Za razliku od neuroze straha (anksiozne neuroze), gde pacijenta preplavljuje neodređeni, slobodno lebdeći strah, kod fobije postoji strah od određenih objekata, situacija ili funkcija organa. Tako da postoji i mnogo vrsta fobija. Broj različitih fobija je izvanredno velik, tako da mnogi autori nabrajaju preko hiljadu vrsta fobija. Nabrojaćemo najčešće fobije: aerofobija – strah od spolješnjeg vazduha. ajhnofobija – strah od šiljatih predmeta, agorafobija – strah od prelaženja ulica i trgova, hidrofobija – strah od vode, antropofobija – strah od mnoštva ljudi,  mizofobija – strah od prljavštine, nosofobija – strah od bolesti, klaustrofobija – strah od boravka u zatvorenom prostoru, zoofobija – strah od životinja, akrofobija – strah od visine, pirofobija

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Histerija (Konverzivna neuroza)

Šta je histerija? U doba Hipokrata i Galena, koji su prvi opisali histeriju, smatralo se da se ova neuroza javlja isključivo kod seksualno nezadovoljne osobe ženskog pola, i da su simptomi histerije direktne manifestacije onih delova tela i organa u kojima se zaustavila lutajuća materica („hystera“). Naravno, kasnije je primećeno da i muškarci obolevaju od ove neuroze, što je automatski isključilo stav o seksualno nezadovoljenoj materici koja luta telom, ali je naziv ove neuroze ostao isti – histerija (hysteria). Može se sa pravom reći da upravo izučavanje ove neuroze od strane takvih autoriteta u nauci kakve su predstavljali Charcot, Frojd, Bleuler

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Hipohondrička neuroza (Hypochondria)

Šta je hipohondrija? Hipohondrička neuroza ili hipohondrija (Hypochondria) je neuroza, koja se ispoljava preteranom brigom za zdravlje i stalnim strahom pacijenta da mu je oboleo pojedini organ tela ili organizam u celini. Hipohondrija je dobila ime po tome što se ranije verovalo da se izvor ove bolesti nalazi ispod rebara, naročito u slezini (hypo – ispod, chondros – hrskavica). Simptomi hipohondrije Bolesnik koji boluje od hipohondrije uporno obilazi lekare, dokazujući im da boluje od „te i te“ bolesti. To je obično bolest za koju je pacijent prvi put čuo, od koje boluje neka značajna ličnost ili neko od članova porodice. Jedan pacijent

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Neurotska depresija (Depresivna neuroza)

Šta je neurotska depresija? Neurotska depresija nastaje kod specifično premorbidno strukturiranih ličnosti, koje se karakterišu izraženom potrebom za ljubavlju i podrškom. Frojd podvlači da su posredi osobe koje poseduju depresivnu strukturu ličnosti, sa oralnim crtama karaktera. Uzroci neurotske depresije Uzroci neurotske depresije često su stvarni ili mogući gubici objekta, teška oboljenja u porodici bolesnika, rastanak sa bračnim drugom, gubitak ili promena radnog mesta, promena mesta stanovanja, neuspeh na poslu ili na studijama, ekonomsko osiromašenje, smrt drage osobe. Simptomi neurotske depresije Simptomi neurotske depresije: Gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje su osnova osećanja pacijenta, koji uz veoma često osećanje krivice trpe sniženost

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Anksiozna neuroza (Neuroza straha)

Oblik neuroze kod koje dominira anksioznost i ostaje kao jedini simptom psihičkog poremećaja – naziva se anksiozna neuroza. Frojd je anksioznu neurozu, zbog očiglednih kliničkih manifestacija, izdvojio iz grupe poremećaja koje je Beard opisao kao neurastenije. Ujedno, Frojd je ovoj neurozi dao ime anksiozna neuroza (neuroza straha), iz razloga što su pacijenti doživljavali strah kao obavezan simptom, koji nisu znali da opišu, niti da objasne. Simptomi anksiozne neuroze Dakle, osnovni simptom anksiozne neuroze je strah. Ovaj strah (anksioznost), kao dominirajući simptom anksiozne neuroze, nastupa akutno, pri čemu bolesnik ima osećaj da će biti uništen, da će uskoro nastupiti smrt, da će mu stati

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Šta je miokarditis?

Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića izazvano dejstvom bakterija, virusa ili toksina. Virusni miokarditis: U današnje vreme miokarditisi su najčešće izazvani virusima, prvenstveno koksaki virusom, kao virusima influence. Miokarditis takodje može biti i jedna od komplikacija gripe. Pored virusnog miokarditisa postoje i takozvani aseptočni miokarditisi, koji su posledica senzibilizacije na pojedine bakterije, kao što je na primer reumatski miokarditis. Makroskopski kod miokarditisa srčani mišič je u celini mlitav. Srčana radnja je pri tom uspešna, a na histološkim preparatima, u zavisnosti od izazivača bolesti, vide se promene seroznog miokardita, koji je inače najčešće serozni sa edemom mišićnih vlakana i infiltrazom mononukleusima. Bakterijski miokarditis:

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Neurastenija – Neurastenia (Neurasthenia)

Ovde ćemo opisati šta je neurastenija (neurastenia), kako počinje, kako se ispoljava, koji su simptomi bolesti, kako se leči i slično. Ali da krenemo od početka. Američki psihijatar C. Beard je prvi 1869.god. opisao neurasteniju (živčanu slabost) koja se odlikuje polimorfizmom tegoba, među kojima dominira psihički i fizički zamor. Ovaj hronični poremećaj može da počne naglo ili postepeno, najčešće kod onih industrijskih radnika koji su došli sa sela, što je i bio povod da se veruje kako je osnova ovog oboljenja nesposobnost adaptacije. Osler i Mak Kreu su izrazili verovanje da neurasteniji naginje poseban tip ljudi, uglavnom astenične osobe koje se

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr