Akutni bronhitis (Bronchitis acuta) – Opis bolesti i lečenje

Akutni bronhitis (Bronchitis acuta) – Opis bolesti i lečenje

Akutni bronhitis (Bronchitis acuta) je akutno zapaljenje sluznice bronhija izazvano virusima, bakterijama ili nekim nadražajnim materijama. Akutni bronhitis se u praksi može ispoljavati kao samostalno oboljenje ili u toku drugih bolesti. Kao samostalna bolest najčešće je uzrokovan virusima koji napadaju respiratorni sistem. Primarna bakterijska infekcija je retka pojava, dok se češće nadovezuje na prethodne virusne infekcije respiratornih organa. Kao etiološki činioci kod akutnog bronhitisa redje su zastupljeni alergija i gljivične infekcije. U toku drugih oboljenja akutni bronhitis se javlja u pertusisu, crevnom tifusu , malim boginjama i dr. Udisanjem štetnih gasova kao što su: hlor, azotni-oksidi, sumpor dioksid, kao i udisanjem prašine, takodje

Razlozi za masažu i vrste masaža

Razlozi za masažu i vrste masaža

Masaža je sve popularnija svuda u svetu, pa i kod nas. Razlozi za masažu su mnogobrojni, kao i zdravstvene prednosti ove vrste tetapije. Sve veći broj naučnih istraživanja podupire zdravstvene prednosti masažne terapije kojom se mogu tretirati razna stanja, poput stresa, umora, fibromijalgije, bolova u leđima i drugim delovima tela i još mnogo toga. Sada imate priliku da saznate kakve koristi možete imati od masažne terapije, u zdravstvenom i wellness smislu. Dakle, masaža vam može pomoći da: Se oslobodite stresa Se opustite i relaksirate Bolje spavate Olakšajte simptome depresije Smanjite anksioznost (strahove) Smanjite mišićnu napetost Se oslobodite glavobolje Smanjiti učestalost

Hipogonadizam i muški klimaks (andropauza)

Hipogonadizam i muški klimaks (andropauza)

Evropski naučnici su najpre prepoznali simptome kasnog hipogonadizma, što se često naziva i „muški klimaks“ (andropauza ili klimaks kod muškaraca). Ovo stanje (pod nazivom – hipogonadizam) nastaje zbog smanjenja količine testosterona kod starijih muškaraca i mnogo je mirnije manifestacije nego što je kod žena menopauza. Odnos između doba smanjenja nivoa testosterona i kasnog hipogonadizma kod muškaraca još uvek je kontroverzni deo medicine. Većina medicinskih stručnjaka se slaže da je, za razliku od žena čija je menopauza vrlo burna, klimaks kod muškaraca prilično mirna pojava. Pa tako samo kod 2% muškaraca klimaks je povezan s gojaznošću i/ili opštim lošim zdravstvenim stanjem. No ipak,

Psihosomatske bolesti

Šta su psihosomatske bolesti? Najbolji odgovor ćemo dati ako opišemo koje su opšte karakteristike psihosomatskih bolesti. Opšte karakteristike Psihosomatske ili psihofizičke bolesti su telesni poremećaji u čijem nastajanju, načinu ispoljavanja, održavanju, nepovoljnom toku i ishodu, glavnu i presudnu ulogu imaju nepovoljni psihički, a posebno emocionalni uticaji. Zapravo, to su psihogena, pretežno emocionalna zahvatanja visceralnih organa i organskih sistema. Simptomi ovih poremećaja su izrazito telesni, a u težim slučajevima mogu ugroziti i život bolesnika. U tradicionalnom pogledu se smatralo da samo veoma ograničen broj telesnih oboljenja ima izrazita i prava psihofiziološka obeležja. Kasnije, u eri punog razvoja koncepta o postojanju psihosomatskih

Depersonalizaciona neuroza – Depersonalizacija

Šta je depersonalizaciona neuroza? Sam izraz depersonalizacija označava specifičan psihički fenomen koji se karakteriše dubokim promenama ličnog identiteta, pri čemu obolela osoba ima utisak kao da „neka druga osoba posmatra sopstvene psihičke procese ili funkcije tela“. Navodi se da su nekad simptomi vrlo oskudni i da se simptomatologija sastoji samo u jednoj promeni, npr. u opažanju da se „lice menja“. Depersonalizaciona neuroza se može javiti kod raznovrsnih trovanja, kod električne stimulacije moždane kore, kod moždanih povreda i kod epileptičara. U MKB-10 depersonalizaciona neuroza, odnosno depesonalizacioni sindrom, izdvojen je u poseban oblik neurotičnih poremećaja, nezavistan od anksioznih i od somatoformnih poremećaja. Činjenica da

Prisilna neuroza (Opsesivno-kompulzivna neuroza)

Prisilna neuroza predstavlja specifični oblik neuroze koju karakterišu: prisilne misli, prisilni impulsi i prisilne radnje. I kod normalnih se osoba često dešava da se javljaju „prisilne“ misli koje nas gone da proveravamo da li smo zaključali vrata stana, da li smo ugasili peć, zatvorili prozor i tome sl. Prisilne misli, impulsi i radnje dobijaju karakter neuroze onda kada su misli, impulsi i radnje za bolesnika imperativno nametnuti takvom silinom (snagom) da njihovo neizvršenje, protiv kojeg se pacijent svesno bori, stvara stanje napetosti, straha, uzbuđenja. Unutrašnja napetost stvara novo osećanja straha, novi nemir i pacijenti su u jednoj kontinuiranoj napetosti, utoliko pre što

Fobija (Fobička neuroza)

Šta je fobija? Za razliku od neuroze straha (anksiozne neuroze), gde pacijenta preplavljuje neodređeni, slobodno lebdeći strah, kod fobije postoji strah od određenih objekata, situacija ili funkcija organa. Tako da postoji i mnogo vrsta fobija. Broj različitih fobija je izvanredno velik, tako da mnogi autori nabrajaju preko hiljadu vrsta fobija. Nabrojaćemo najčešće fobije: aerofobija – strah od spolješnjeg vazduha. ajhnofobija – strah od šiljatih predmeta, agorafobija – strah od prelaženja ulica i trgova, hidrofobija – strah od vode, antropofobija – strah od mnoštva ljudi,  mizofobija – strah od prljavštine, nosofobija – strah od bolesti, klaustrofobija – strah od boravka u zatvorenom prostoru, zoofobija – strah od životinja, akrofobija – strah od visine, pirofobija

Histerija (Konverzivna neuroza)

Šta je histerija? U doba Hipokrata i Galena, koji su prvi opisali histeriju, smatralo se da se ova neuroza javlja isključivo kod seksualno nezadovoljne osobe ženskog pola, i da su simptomi histerije direktne manifestacije onih delova tela i organa u kojima se zaustavila lutajuća materica („hystera“). Naravno, kasnije je primećeno da i muškarci obolevaju od ove neuroze, što je automatski isključilo stav o seksualno nezadovoljenoj materici koja luta telom, ali je naziv ove neuroze ostao isti – histerija (hysteria). Može se sa pravom reći da upravo izučavanje ove neuroze od strane takvih autoriteta u nauci kakve su predstavljali Charcot, Frojd, Bleuler

Hipohondrička neuroza (Hypochondria)

Šta je hipohondrija? Hipohondrička neuroza ili hipohondrija (Hypochondria) je neuroza, koja se ispoljava preteranom brigom za zdravlje i stalnim strahom pacijenta da mu je oboleo pojedini organ tela ili organizam u celini. Hipohondrija je dobila ime po tome što se ranije verovalo da se izvor ove bolesti nalazi ispod rebara, naročito u slezini (hypo – ispod, chondros – hrskavica). Simptomi hipohondrije Bolesnik koji boluje od hipohondrije uporno obilazi lekare, dokazujući im da boluje od „te i te“ bolesti. To je obično bolest za koju je pacijent prvi put čuo, od koje boluje neka značajna ličnost ili neko od članova porodice. Jedan pacijent

Neurotska depresija (Depresivna neuroza)

Šta je neurotska depresija? Neurotska depresija nastaje kod specifično premorbidno strukturiranih ličnosti, koje se karakterišu izraženom potrebom za ljubavlju i podrškom. Frojd podvlači da su posredi osobe koje poseduju depresivnu strukturu ličnosti, sa oralnim crtama karaktera. Uzroci neurotske depresije Uzroci neurotske depresije često su stvarni ili mogući gubici objekta, teška oboljenja u porodici bolesnika, rastanak sa bračnim drugom, gubitak ili promena radnog mesta, promena mesta stanovanja, neuspeh na poslu ili na studijama, ekonomsko osiromašenje, smrt drage osobe. Simptomi neurotske depresije Simptomi neurotske depresije: Gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje su osnova osećanja pacijenta, koji uz veoma često osećanje krivice trpe sniženost