Maligni tumori nosa

Maligni tumori nosa mogu biti lokalizovani na spoljašnjem delu nosa, odnosno na koži i u nosnoj šupljini. Daleko najčešći maligni tumor kože nosa je karcinom.

Carcinoma cutis nasi (Karcinom kože nosa)

Carcinoma cutis nasi (karcinom kože nosa) po pravilu se vidja kod starijih osoba. Nastaje iz kožnih promena – prekanceroza. Etiologija ove bolesti je nepoznata, a najčešći faktori su hronična iritacija, dugogodišnja insolacija, izlaganje hladnoći, itd.

Karcinom kože nosa se histološki deli na bazocelularni i planocelularni. Prvi se daleko češće pojavljuje.

Ovaj maligni tumor nosa se klinički manifestuje kao malo izbočenje sa ranicom na koži nosa, koja je pokrivena krastom. Karakteristično je da ovakva rana vremenom ne pokazuje tendenciju zarastanja.

Evolucija malignog tumora kože nosa je veoma spora, ali se ipak uvećava dobijajući izgled ulceracije uzdignutih ivica sa centralnom nekrozom. Svojim rastom karcinom kože nosa infiltriše okolna tkiva, pa vremenom može da zahvati hrskavicu i kost nosa, što dovodi do velikih razaranja  i mutilacije.

U odmaklom stadijumu karcinoma kože nosa pojavljuju se metastaze u okolnim limfnim čvorovima.

Dijagnoza se postavlja na osnovu inspekcije, toka bolesti i biopsije.

Lečenje (terapija) malignog tumora nosa je radikalno hirurško uklanjanje tumora. Eventualno se može dopuniti  zračenjem, ukoliko je tumor otkriven i lečen u odmaklom stadijumu, pa je znatno zahvatio okolna tkiva. Kod zapuštenih karcinoma kože nosa primenjuje se potpuna ili delimična amputacija nosa.

Maligni tumori nosne šupljine (kavuma nosa)

Maligni tumori nosne šupljine mogu biti epitelnog i vezivnog porekla, i veoma retko melanomi.

  • Epitelni maligni tumori nosne šupljine: karcinomi, cilindromi i adamantinomi.
  • Maligni tumori nosne šupljine vezivnog porekla: sarkomi.

Maligni tumori nosne šupljine se najčešće nalaze na lateralnom zidu šupljine nosa, sledeće na podu, a najredje na septumu.

Uzrok nastanka ovih malignih tumora nosa nije poznat, ali se zna ih favorizuju hronične iritacije.

Simptomi bolesti se razvijaju polako. U početku se javlja sekrecija, koja ubrzo po nastanku postaje gnojna, sa primesama krvi. Smetnje u nosu vremenom postaju sve veće, a ukoliko tumor ispuni nosnu šupljinu, dolazi do zapušenosti nosa. Sve ovo prate bolovi. Infiltracija nosnih kostiju dovodi do proširenja korena nosa i njegove deformacije.

Kasnije maligni tumor nosa se širi i na okolna tkiva i organe, i daje metastaze u okolne limfne čvorove, a sarkomi i melanomi u udaljene organe.

Ako se maligni tumor nosne šupljine pregledom previdi, to može biti fatalno po pacijenta, jer se dragoceno vreme za lečenje nepovratno gubi.

Dijagnoza se postavlja pregledom i histološkim analizama materijala materijala uzetog biopsijom.

Lečenje malignog tumora nosne šupljine je hirurško spoljašnjim pristupom koji omogućava dobar intraoperativni uvid i neophodnu radikalnost operacije. Nakon operacije se veoma često lečenje nastavlja zračenjem. Ako tumor ne može da se operiše ili se nakon operacije ponovo javi pacijentu se daju citostatici.

Izuzetak su sarkomi, koji se ne operišu, već se leče zračenjem i citostatičkom terapijom.

Prognoza malignih tumora nosne šupljine je loša, jer se uglavnom veoma kasno otkrivaju, a nalaze se u delu nosa koji je bogat limfnom mrežom.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr