Šta je trihomonas vaginalis?
Trihomonas pripada protozoama (jednoćelijske životinje) i može se naći u vagini, crevima mnogih žena i muškaraca, naročito u završnom delu debelog creva (rektumu i anusu), a čest je i u izvodnom mokraćnom kanalu muškaraca (uretri), gde obično ne prouzrokuje neke naročite smetnje. Ima kruškasti oblik sa četiri biča (vrsta sa produžecima) koji mu omogućavaju pokretljivost.
Kako nastupa infekcija trihomonasom?
Trihomonas infekcija se obično prenosi na jedan od sledećih načina:
– Mokrim tkaninama, kao što su ogrtači za kupanje, donji veš, peškiri i rukavice za sapunjanje od frotira. Poznato je da trihomonas sasvim dobro živi izvan čovekovog tela u sredini koja je topla i vlažna.
– Seksualnim kontaktom.
– Trihomonas se prenosi sa otvora debelog creva (anusa) na vaginu ako se posle kupanja peškir prevlači otpozadi prema napred. Takođe nastaje infekcija ako se muški polni organ ne opere pri prelaska sa analnog na vaginalni odnos.
Nije retkost da se aktivnost trihomonasa poveća neposredno pred menstruaciju.
Simptomi trihomonas infekcije
Karakteristični simptomi infekcije trihomonasom su sledeći:
– Crvenilo i svrab na velikim i malim usnama, kao i na samom ulasku u vaginu
– Osećaj peckanja za vreme mokrenja, ali ne retko i između mokrenja.
– Žutozelenkasti sekret koji se izliva iz vagine i koji je neprijatnog mirisa.
Početni znaci infekcije se mogu otkriti pri pregledu vagine uz pomoć spekuluma. Vide se zidovi koji su crveniji nego što je uobičajeno. Nekada se pojavljuju i male crvene pege koje nisu veće od glavice čiode i koje su rasejane ne samo po vagini već i po grliću materice. Kasnije, vaginalni zid natiče, a svaki dodir izaziva bol, svrab pa i krvarenje.
Ukoliko je trihomonas jedini uzročnik zapaljenja, sekret ne mora biti obilan, penušav i žutozelenkast (što je karakteristično), već može biti i sasvim oskudan. Nekog naročitog pravila u svemu tome nema. Ako je infekcija nastupila od različitih uzročnika, što je najčešće i slučaj, sekret je gušći i beličast. Ponekad obilna vaginalna sekrecija izaziva jak nadražaj kože unutrašnje strane butine. Trihomonas može krenuti kroz izvodne kanale u suprotnom smeru i izazvati infekciju gornjih mokraćnih puteva, sa pečenjem kao redovnom pojavom.
Potvrđivanje infekcije trihomonasom
Da bismo u sumljivoj infekciji bili potpuno sigurni da je uzročnik trihomonas, potrebno je odmah uzeti nešto sekreta, pa ga zatim razmazati na mikroskopskoj pločici zajedno sa jednom kapi fiziološkog rastvora. Najbolje se vidi ako se uveliča 400 puta. Karakteristično je da je trihomonas nešto veći od okolnih belih krvnih zrnaca. Ako je razmaz svež a fiziološki rastvor mlak, može se bez teškoća zapaziti kako se trihomonas, zahvaljujući živim pokretima svojih bičeva, provlači između belih krvnih zrnaca i drugih ćelija.
Prema ispitivanjima sprovedenim u Poliklinici za ženske bolesti u Ženevi, u 30% trihomonadnih zapaljenja prisutan je takođe i gonokok. Kada je infekcija trihomonasom već ustanovljena, zasejati sekret iz vagine na podlogu (uraditi kulturu) u cilju otkrivanja gonokoka, a takođe, istu proceduru ponoviti posle sledećeg menstrualnog ciklusa.
Kako se leči trihomonas infekcija
Uobičajeni medicinski tretman obuhvata metronidazolom (Flagyl) ili imidazolom (Fasigyne), koji se mogu naći u formi tableta (piju se) i vaginalnih tableta. Trihomonas se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, pa lečenje treba da se sprovede kod oba partnera. Kako muškarac obično nema smetnje, on i ne može znati da je nosilac trihomonasa, sve dok se žena, sa kojom održava seksualne odnose ne požali na infekciju.
Postoje, međutim, situacije u kojima se metronidazol ne sme davati. To su:
– Krvne bolesti, poremećaji nervnog sistema, kao i istovremeno postojanje neke druge infekcije u telu.
– Trudnoća i dojenje predstavljaju stanja kada nikako ne bi trebalo piti metronidazol, jer on lako dospeva u krvotok ploda i u mleko. U tim situacijama ne treba zaboraviti da se lečenje može sprovesti i vaginalnim tabletama (ne resorbuju se).
– Ako se za vreme lečenja pije alkohol, dolazi do neprijatne mučnine i povraćanja.
Metronidazol, blokira metaboličke puteve kojima se alkohol razlaže u organizmu, pa jedna čaša ima efekat kao desetak.
– Ponekad od ovog medikamenta mokraća postaje tamna.
Ima i drugih neželjenih efekata: prolivi, grčevi u stomaku, nesvestica, metalni ukus u ustima, suva usta, a, takođe, i suva vagina. Nije ništa čudno da se u toku lečenja metronidazolom nakalemi gljivična infekcija.
Ako se sekret još uvek održava i posle sprovedenog lečenja, onda, na žalost, postoji velika šansa da se radi o infekciji izazvanoj i trihomonasom i kandidom. Sekret, može značiti i to da bolest još uvek nije iskorenjena, ili da se ponovila zaraza trihomonasom. U ova dva poslednja slučaja treba čekati 4-6 nedelja da bi se lečenje ponovo sprovelo, najviše zbog toga što metronidazol ima osobinu da uništava bela krvna zrnca, koja organizam u ovom periodu mora da se nadoknadi. Lekar, je sa svoje strane, dužan da uradi analizu broja belih krvnih zrnca, pre, za vreme i posle ponovljenog tretmana. Suprotno tome, ukoliko se radi o kandidi, drugi ciklus lečenja može da počne odmah posle prvog.
Iz svega ovoga se može videti da metronidazol nije idealan lek, ima efekte na osnovu kojih se može posumljati na neko drugo zlo (zloćudne bolesti krvnih ćelija npr.). Zbog toga se u ovom trenutku, sve dok se o dejstvu metronidazola ne bude više znalo, za lečenje trihomonas infekcija prednost daje nekim drugim srodnim lekovima, kao što je ornidazol (Tiberal), koji se pravi u tabletama od 500mg (tri tablete se piju odjednom pre spavanja).
