Kondilomi su jedna od najčešćih seksualno prenosivih infekcija (SPI) i predstavljaju grupu virusnih promena na koži i sluzokoži genitalnog područja. Ova infekcija je uzrokovana humanim papiloma virusom (HPV), od kojeg postoji preko 100 različitih sojeva. Kondilomi su, dakle, izrasline koje se mogu pojaviti na genitalijama, anusu, usnoj šupljini i grlu.
HPV je vrlo raširena infekcija, a kondilomi su samo jedan od njenih manifestacija. Virus se može preneti seksualnim kontaktom, uključujući vaginalni, analni i oralni seks. Važno je napomenuti da kondilomi nisu nužno povezani sa nekom vrstom neprikladnog ponašanja ili promiskuiteta, jer se infekcija može preneti i u monogamnim odnosima.
Simptomi kondiloma uključuju male izrasline koje liče na bradavice, a mogu se pojaviti pojedinačno ili u grupama. Boja kondiloma može varirati od bele do ružičaste ili smeđe, a oblik može biti ravno, izbočeno ili slično karfiolu. Ponekad, ovi izraštaji mogu proći neprimećeni jer ne uzrokuju bol ili druge simptome.
Bitno je napomenuti da neki ljudi zaraženi HPV-om nikada neće razviti kondilome, jer se imuni sistem može efikasno boriti protiv virusa. Međutim, kod drugih ljudi, virus može izazvati promene koje dovode do kondiloma. Osim toga, neki sojevi HPV-a, posebno oni koji uzrokuju kondilome, mogu povećati rizik od razvoja određenih vrsta karcinoma, uključujući karcinom grlića materice, analnog karcinoma i karcinoma usne šupljine.
Dijagnoza kondiloma obično se postavlja na osnovu vizuelnog pregleda od strane zdravstvenog stručnjaka, poput ginekologa ili dermatologa. Ponekad se može koristiti i testiranje na HPV, ali ovo nije uobičajeno jer većina slučajeva kondiloma ne zahteva dodatno testiranje.
Lečenje kondiloma može uključivati različite metode, a izbor terapije zavisi od veličine, broja i lokacije izraslina, kao i od individualnih faktora pacijenta. Jedna od opcija je primena topičkih lekova, poput krema ili rastvora koji se nanose direktno na izrasline. Druga opcija je uklanjanje kondiloma putem procedura kao što su elektrohirurški zahvati, krioterapija (tretman hladnoćom) ili laser.
Važno je napomenuti da lečenje kondiloma ne eliminiše sam HPV, već samo simptome koje izaziva. Osobe koje su imale kondilome mogu i dalje biti prenosioci virusa, ali rizik od prenosa može se smanjiti redovnim praćenjem i lečenjem. Osim toga, dostupne su vakcine koje pružaju zaštitu od određenih sojeva HPV-a, uključujući one koji uzrokuju kondilome i povećavaju rizik od karcinoma.
Prevencija kondiloma i HPV infekcije obuhvata niz mera, uključujući redovno korišćenje kondoma, smanjenje broja seksualnih partnera, redovne medicinske preglede i vakcinaciju. Vakcina je posebno važna kod mladih osoba pre nego što postanu seksualno aktivne, jer pruža zaštitu pre izlaganja virusu.
Uz sve ovo, važno je podići svest o važnosti redovnih ginekoloških pregleda i rane dijagnoze, jer HPV može biti prisutan i izazvati promene bez vidljivih simptoma. Rano otkrivanje i lečenje mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući karcinome povezane sa određenim sojevima HPV-a.
U zaključku, kondilomi su česta pojava koja proističe iz infekcije humanim papiloma virusom. Iako mogu izazvati nelagodnost i brigu, pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje, uz preventivne mere, mogu značajno umanjiti potencijalne rizike i posledice. Važno je razgovarati sa zdravstvenim stručnjakom o simptomima i rizicima, kao i redovno pratiti sopstveno zdravlje kako bi se očuvala dobra reproduktivna i seksualna dobrobit.
