Psihologija | Kućna medicina

Anksioznost

—

Anksioznost je uobičajeni emocionalni odgovor na stresne situacije, ali kada postane hronična i neproporcionalna, može značajno uticati na svakodnevni život pojedinca. Ova emocionalna stanja karakterišu osećaji stalne napetosti, straha i brige, a često se manifestuju fizičkim simptomima kao što su ubrzan rad srca, napetost mišića i problemi sa spavanjem. Jedan od ključnih izazova sa anksioznošću je njeno često neprepoznavanje ili potcenjivanje. Mnogi ljudi skloni su da ignorišu svoje emocionalne potrebe, posebno u društvu koje često postavlja standarde za nerealne nivoe samopouzdanja. Međutim, razumevanje anksioznosti je ključno za prevazilaženje ovog problema. Anksioznost može imati različite uzroke, uključujući genetske faktore, hemijske neravnoteže

Dalje

Psihologija

Skriveni uzroci anksioznosti

—

Uzroci anksioznosti su ponekad sasvim poznati, a ponekad potpuno skriveni, čak i osobama koje prolaze kroz ovu agoniju. Ako ste ikada bili u anksioznom stanju i poverili se svojim bližnjima, vrlo je moguće da vam je neko od njih ukazivao na moguće uzroke i savetovao vam šta biste trebali da preduzmete. Koliko god da vam je to zvučalo besmisleno, verujte da postoji velika verovatnoća da je bio u pravu. Jer niste jedini kojima se dešavalo da osećaju strahove bez jasnog razloga. Anksioznost ne bira pol, godine ili socijalni status. Obično se javlja kao posledica emocionalnih i stresnih događaja, ali može se

Dalje

Psihologija

Šta je nervni slom?

—

Da li ste na ivici nervnog sloma saznaćete kada pročitate šta psihoterapeuti govore o ovom stanju. Nervni slom se često naziva stanjem u kojem je osoba emocionalno veoma loše. Šta je to zapravo? I kako to definisati? Da li znate šta je nervni slom? Nervni slom je akutna faza bilo kog nervnog poremećaja (od depresije i neuroze, do različitih psihosomatskih bolesti). Po pravilu, ovo emocionalno stanje nastaje kao reakcija na neki događaj, životnu situaciju – to može biti, na primer, smrt voljene osobe ili krajnje neuspešan dan na poslu. Zašto se pojavljuje ovakvo psihičko stanje? Događaj koji izaziva nervni slom ima

Dalje

Psihologija

Aspergerov sindrom – Bolest genija

—

Aspergerov sindrom je najblaži oblik autizma i veoma česta pojava među genijima. Osobe s ovim poremećajem obično nazivaju „aspergeri“. Aspergerov sindrom je na listi Spektra autističnih poremećaja (Autism spectrum disorder – ASD), kao najblaži oblik autizma, poznat kao „visoko funkcionalni autizam“. S druge strane, to je bolest genijalnih ljudi, što je upravo i glavna tema ovog članka. Aspergeri su čudni ljudi? Ljudi koji ne znaju ništa o ovom sindromu misle da su „aspergeri“ čudni ljudi. Ali u stvari, oni su obično čak i „normalniji“ od nas. Jasno prate redosled u radnjama i imaju manje zahteva. Osobe koje imaju Aspergerov sindrom često

Dalje

Psihologija

Kako TV utiče na čoveka? Efekti gledanja televizije

—

Prethodne nedelje sam bio bolestan i nemajući šta da radim, gledao sam TV emisije nekoliko dana zaredom. Rezultat toga je bio čista nula. Gledanje televizije nema korisnih efekata. TV ekran oduzima energiju, jer je čovek podešen sasvim drugačije. Slični efekti se dešavaju kada čitate tabloidne novine i časopise. Svrha reklama i članaka uopšte nije razvoj i obrazovanje osobe. Neophodno je zainteresovati, dati pozitivne emocije – uostalom, osoba čak plaća ovo zadovoljstvo od kojeg nema koristi. Zatim sam posmatrao decu koja gledaju TV: Nakon sat vremena gledanja, unutrašnja energija kod dece počinje da opada. Činjenica je da dete gledajući televiziju ništa ne

Dalje

Medicina

Šta je bulimija?

—

Bulimija – opis bolesti Bulimija je jedan od najčešćih poremećaja u ishrani u 21. veku. Šta je bulimija i kako možete da se nosite s njom, pročitajte u ovom tekstu. Bulimija je vrsta poremećaja u ishrani kada osoba nekontrolisano jede puno, a zatim se oseća krivom za ono što je učinila. Izlaz iz ove situacije najčešće vidi samo u jednom: da izazove osećaj povraćanja i tako se „reši“ pojedene hrane. I najtužnije u ovoj priči je to što osoba sa bulimijom ne može sebi da pomogne. Veoma je važno da osobe koje pate od bulimije ne samo da se prejedaju,

Dalje