Svi poremećaji svesti se dele na poremećaje svesti u užem smislu i poremećaje svesti u širem smislu.
Poremećaji svesti u užem smislu
Poremećaji svesti u užem smislu se dele u dve podgrupe:
- kvantitativni poremećaji i
- kvalitativni poremećaji
Kvantitativni poremećaji svesti: somnolencija, sopor, koma i kratki prekidi svesti.
Somnolencija ili patološka pospanost je najblaži oblik ovog tipa poremećaja svesti, gde bolesnik sporo reaguje na spoljašnje draži, opažanje i shvatanje su otežani, reakciono vreme produženo.
Sopor je teži poremećaj svesti, pri kome se sa bolesnikom teško uspostavlja kontakt, i to samo jakim bolnim spoljašnim dražima. Vremensko-prostorna orjentacija je otežana, dok je alopsihička i autopsihička uglavnom otežana.
Koma je najteži kvantitativni poremećaj svesti, u kome bolesnik ne reaguje ni na kakve draži, očuvane su samo vitalne funkcije-disanje i krvotok. Oštećen je kontinuitet svesti. Opisana oštećenja svesti se viđaju kod raznih organskih oštećenja centralnog nervnog sistema, intoksikacija, metaboličkih poremećaja i slično.
Prekidi svesti su kratkotrajni gubici svesti, koji se u praksi označavaju kao krize svesti, i to najčešće epileptičkog i vaskularnog porekla.
Kvalitativni poremećaji svesti obuhvataju: mentalnu konfuziju (konfuzno-oneiroidna stanja), delirijum, sumračna stanja, somnambulizam, fuge i hipnozu.
Mentalna konfuzija ili konfuzno oneiroidno stanje se javlja najčešće kod toksičkih i infektivnih oštećenja centralnog nervnog sistema, arterioskleroze, a ogleda se u dezorijentaciji bolesnika koja je obično praćena perceptivnim poremećajima, poremećajima mišljenja i sl. Opisano stanje poremećaja svesti je nalik na san, po čemu je i dobio ime (grč. oneiros-san) i poznato je kao “fantastično snoviđenje”.
Delirijum je takvo oštećenje svesti koje prati vremenska, prostorna i autopsihička dezorijentacija sa agitacijom, zastrašujućim vizuelnim iluzijama i halucinacijama, a često i haptičkim i auditivnim halucinacijama. Osnovni je simptom organskog mentalnog sindroma (oboljenja) različite etiologije.
Sumračno stanje je poseban oblik kvalitativnog poremećaja svesti, pri kome je svest sužena: bolesnik je u stanju da obavlja različite aktivnosti, čak i da putuje, ali nije “svestan” svoje delatnosti. Uglavnom po prestanku (a trajanje varira od nekoliko minuta do nekoliko dana) postoji nesećanje (amnezija) za ovaj period. Javlja se najčešće kod različitih oblika epilepsije.
Somnambulizam (mesečarstvo) je poseban oblik sužene svesti u kome dolazi do aktiviranja motorike, a svest se nalazi u stanju sna. Javlja se kao epileptički ekvivalent ili simptom konverzivne neuroze.
Fuga je takođe poremećaj svesti koji naglo nastaje i u kome bolesnik odluta, putuje, a da sam nije svestan svoje delatnosti. Stanje je slično sumračnom po tome što postoji amnezija za ovaj period. Javlja se najčešće kao epileptički korelat.
Hipnoza je stanje sužene svesti izazvano sugestijom hipnotizera. Kroz suženu svest hipnotisana osoba prima naredbe hipnozitera i izvršava ih odmah ili po buđenju (Vasel, 1983).
Poremećaji svesti u širem smislu
Poremećaji svesti u širem smislu poznati su i pod nazivom dezintegracioni poremećaji svesti, jer se u njima odigravaju regresivni procesi destrukturisanja ja (ega) i imaju uticaj i na čovekovu svest. Ovde se ubrajaju derealizacija, depersonalizacija i transformacija ličnosti. Ovi poremećaji se sreću najčešće kao jedan od težih simptoma shizofrenije.
Derealizacija je poremećaj svesti u kome bolesnik drugačije doživljava svoju okolinu i fenomen je otuđenja svesnog ja od realnosti.
Depersonalizacija je fenomen u kojem osoba drugačije doživljava sebe, to je fenomen otuđenja od sopstvene ličnosti, a posledica je dezintegracije ličnosti, odnosno nesposobnost ja da obezbedi harmonično funkcionisanje svih delova ličnosti.
Transformacija je preobraćanje ličnosti u neku drugu osobu ili više njih, pri čemu ponašanje bolesnika ide u skladu sa ovim.
