Ovde ćemo opisati šta je neurastenija (neurastenia), kako počinje, kako se ispoljava, koji su simptomi bolesti, kako se leči i slično. Ali da krenemo od početka.
Američki psihijatar C. Beard je prvi 1869.god. opisao neurasteniju (živčanu slabost) koja se odlikuje polimorfizmom tegoba, među kojima dominira psihički i fizički zamor. Ovaj hronični poremećaj može da počne naglo ili postepeno, najčešće kod onih industrijskih radnika koji su došli sa sela, što je i bio povod da se veruje kako je osnova ovog oboljenja nesposobnost adaptacije.
Osler i Mak Kreu su izrazili verovanje da neurasteniji naginje poseban tip ljudi, uglavnom astenične osobe koje se lako zamaraju, ali koje uz to poseduju i izvesnu psihičku dispoziciju.
Ko najčešće oboljeva od neurastenije?
Po ovim autorima, posredi su preterano osetljive osobe koje neurastenični sindrom prati (kao “primarna neurastenija”) još u ranom detinjstvu. Neurastenija koja se javlja u odraslih bila bi “sekundarna neurastenija”, najčešće kao rezultat preteranih želja i ambicija pacijenata i njegovih očigledno nedovoljnih moći da ih realizuje. Ova nesigurnost između “hteti” i “moći” stvara kod pacijenta psihofizički zamor.
Interesantno je Freudovo tumačenje nastanka neurasteničkog sindroma: on je neurasteniju objašnjavao kao reakciju organizma i psihe na preteranu masturbaciju. Ovo shvatanje je dopunio verovanjem da se neurastenija javlja i kod osoba koje primenjuju coitus interruptus, kao i kod osoba koje seksualno apstiniraju. Neoanalitičari pak tvrde da su neurasteničari osobe fiksirane na jednom od pregenitalnih stadijuma psihoseksualnog razvoja.
Simptomi neurastenije
Osim zamora koji je dominantan simptom neurastenije, pacijenti ističu oslabljenu sposobnost koncentracije, pamćenja i pažnje, uz čitav niz telesnih senzacija: prekordijalnih stezanja, glavobolje, gastrointestinalnih smetnji, kolika u crevima, bockanja u grudima. Simptomi neurastenije su mnogobrojni, tako da je i seksualni život opterećen nizom smetnji: frigidnošću, psihogenom impotencijom, vaginizmom, preranom ejakulacijom. San je poremećen, površan, praćen čestim buđenjem. Pacijent postaje veoma osetljiv, smetaju mu malo jači zvuk, muzika, govor, svetlo. Odnosi sa osobama u porodici i na radnom mestu se pogoršavaju i zbog neznatnih povoda. Bolesnik se oseća iscrpljen, mrzovoljan, zabrinut, sve više postaje depresivan.
Kako simptomi neurastenije zaista mnogo muče i opterećuju pacijenta, tako je kod njega i radni učinak sve manji.
Diferencijalna dijagnoza neurastenije
Da bi se postavila dijagnoza neurastenije, s obzirom na okolnost da mnoge organske bolesti počinju jednim pseudoneurasteničkim sindromom, treba isključiti organsko oboljenje.
U početnom stadijumu shizofrenije može postojati diferencijalnodijagnostička dilema, ali se ona u daljem toku relativno brzo i lako razrešava zbog očigledne kvalitativno-kvantitativne razlike u odnosu na simptomatologiju neurastenije.
Diferencijalna dijagnoza prema depresivnoj psihozi nije teška.
Lečenje neurastenije
Većinu čitalaca sada zanima kako se leči neurastenija.
U lečenju neurastenije najbolja metoda je primena psihoterapijskih usmerenih razgovora sa pacijentom, u cilju da se bolesnik suoči sa konfliktom i prepozna ga.
Preporučljiva je i primena benzodiazepinskih preparata, uz vitaminsku terapiju.
Iskustva pokazuju da postupak izvesnih lekara koji pokušavaju da putem fizičkog i psihičkog odmora postignu oporavak pacijenata i eliminaciju psihofizičkog zamora nije urodio plodom.
