Migrena i klasična glavobolja nisu isto oboljenje. Glavobolje se možete otarasiti mnogo lakše. Medjutim, kod migrene stvari nisu baš tako jednostavne. Prema najnovijim istraživanjima, migrena nastaje usled poremećaja neurotransmitera u mozgu, dok se do skoro smatralo da je ovde u pitanju poremećaj cirkulacije krvi. Pa za početak treba razlikovati glavobolju od migrene.
Ako osećate glavobolju samo na jednoj strani glave, smetaju vam svetlost i buka, imate mučninu, lagano treperenje i svetlucanje pred očima, blagu anksioznost ili vrtoglavicu, onga je to znak da se ne radi o “običnoj” glavobolji, već je u pitanju migrena.
Migrena se takodje može ispoljavati u više formi, što znači da ne moraju svi navedeni simptomi da budu prisutni. Postoji čak migrena kod koje ne postoje bolovi, niti bilo koji drugi simptomi, osim pojave svetlucanja pred očima (migrenska aura ili migrena s aurom).
Ako ne primenite odgovarajuću pažnju na neke naizgled bezopasne simptome migrene, ova manifestacija može napredovati do nesnosne glavobolje koja se ne može tako lako otkloniti. Bolovi kod migrene se postepeno pojačavaju od umerenih do teških. Svako kretanje, dodirivanje glave, masaža, svetlost ili buka čine ovu pojavu sve gorom. Kod nekih osoba mogu se pojaviti čak i utrnulost, trnci ili slabost u rukama ili nogama. To je migrena.
U proseku, oko 10% svetske populacije je pod uticajem migrene, ali su žene sklonije migreni od muškaraca. Migrena se često javlja među članovima jedne porodice, a uobičajena starosna dob je od 10 do 45 godina, ali se javlja i u kasnijem životnom dobu.
Koliko je do sada poznato, migrena je neurološki poremećaj i svi njeni simptomi su neurološke prirode. Medjutim, debata se još uvek nastavlja između onih koji uzroke migrene pripisuju cirkulaciji u krvnim sudovima, nevnim poremećajima i neurotransmiterima u mozgu. Tačan uzrok migrene je možda čak i složena interakcija svih tih komponenti, od kojih je svaka aktivna u različitim nivoima kod različitih osoba.
U svakom slučaju važno je napraviti ispravnu dijagnozu, koja razlikuje migrenu od ostalih, pa i zlokobnijih oblika glavobolje, da bi se pristupilo pravilnom lečenju. Danas postoje posebni lekovi koji su namenjeni specijalno za suzbijanje glavobolje uzrokovane migrenom, jer klasični lekovi protiv bolova uglavnom nisu delotvorni u ovom slučaju.
Jedna od karakteristika migrene je sposobnost prepoznavanja okidača koji podstiču njezin početak. Uobičajeni uzroci su stres, glad, umor, dehidracija, određene vrste namirnica i hormonske fluktuacije.
Dva zajednička okidača su poremećaj spavanja i prekomerna upotreba lekova protiv migrene. To se posebno odnosi na hronični oblik ove bolesti. Jednostavne promene u ponašanju i poboljšane navike spavanja mogu smanjiti učestalost napada. Prekomerna upotreba lekova protiv migrene može povećati njenu učestalost.
Nedavna naučna istraživanja otkrilu su vezu između prekomerne težine i migrene. To se pripisuje hroničnim upalama, koje često prate metaboličke poremećaje.
U borbi protiv migrene promene načina života mogu igrati veliku ulogu. Pokušajte slediti ove savete barem nekoliko meseci – jer to može biti dovoljno za značajno poboljšanje vašeg stanja. Sa druge strane, pozitivne promene će vam svakako doneti poboljšanje i na drugim poljima, te će poboljšati vaše opšte zdravstveno stanje.
