Na samom početku moramo reći: So je ukus samog života!
Često kad opisujemo ukus nečega, kažemo slano. Ali kako opisujete ukus same soli? Stavljajući kristal soli na jezik, osećamo nešto što bi se u pozadini moglo nazvati gorčinom. Ako so dodate jelu, tada će hrana imati nove aspekte ukusa. Šetajući uz more, so možemo osetiti u vazduhu. Nakon što smo se slučajno povredili i polizali kap krvi, takođe je osećamo.
Mnogo je izreka i običaja povezanih sa soli.
Posipanje soli, prosipanje soli kao nešto što se ne treba raditi. Goste su od davnina dočekivali s hlebom i solju.
A ako je hleb dio života kojim je gost pozvan s domaćinima, onda je so ono što ulepšava i ispunjava ovaj život. Osećaji, emocije, strasti… Mnogo bi toga bilo drugačije da u našem životu nema soli. Ali u naše vreme so se sve više naziva “belom smrću”.
Da li je to istina? Severni narodi koji ne koriste so u hrani nemaju toliko kardiovaskularnih bolesti. Šezdesetih i sedamdesetih godina so je bila kriva za hipertenziju, zatajenje bubrega, koronarne bolesti i gojaynost. To je delomično tačno. Ali ne zaboravite da je izbacivanje soli iz ishrane takođe vrlo opasno i nedopustivo. Pa, s čime je sve to povezano i šta bismo trebali učiniti?
Koliko je so zdrava a koliko ne?
Poznati američki naučnik Paul Bragg verovao je da ljudskom telu apsolutno ne treba kuhinjska so, i nazvao ga je otrovom. Zabluda takvih stavova sada se smatra potpuno dokazanom.
A sada hajde da otkrijemo još zanimljivih činjenica o soli…
1. Kuhinjska so je vitalna za ljudski život, kao i za sva ostala živa bića. Uključena je u održavanje i regulaciju ravnoteže vode i soli u organizmu i razmene natrijum-kalijevih iona. Suptilni biološki mehanizmi održavaju stalnu koncentraciju NaCl u krvi i drugim telesnim tečnostima.
Razlika u koncentraciji soli unutar i izvan ćelija glavni je mehanizam za snabdevanje ćelija hranjivim materijama i uklanjanje njezinih otpadnih materija.
Isti mehanizam razdvajanja koncentracije soli koristi se u stvaranju i prenosu nervnih impulsa od strane neurona. Uz to, ion Cl u soli glavni je materijal za proizvodnju sone kiseline, važne komponente želudačnog soka.
2. S druge strane, preterani unos soli može biti veoma opasan po zdravlje. Smrtonosna doza soli je 3 grama po kilogramu telesne težine. Primerice, za osobu tešku 80 kg smrtno će biti ako pojede oko 240 grama soli u jednom obroku. Inače, otprilike ova količina soli stalno se nalazi u telu odrasle osobe.
3. Prosečni dnevni unos soli za odraslu osobu je 3-5 grama soli u hladnim zemljama i do 20 grama u vrućim. Razliku uzrokuje različit intenzitet znojenja u vrućoj i hladnoj klimi.
4. Postoji mnogo različitih soli, od kojih se neke mogu i jesti. Ali natrijum hlorid (NaCl) je najprikladniji za hranu, a njegov ukus nazivamo slanim.
Ostale soli imaju neželjeni gorak ili kiselkast ukus, iako takođe mogu imati određenu vrednost u ljudskoj ishrani. U adaptiranom mleku za dojenčad postoje tri vrste soli – magnezijum hlorid, kalijum hlorid i natrijum hlorid.
5. Stona so služi kao izvor stvaranja u želucu sone (hlorovodične) kiseline, koja je sastavni deo želudačnog soka.
6. S niskom kiselošću, lekari pacijentu prepisuju slabu vodenu otopinu hlorovodične kiseline, a s visokom kiselošću kada osoba oseća žgaravicu preporučuje mu se uzimanje sode bikarbone, jer ona neutrališe višak kiseline.
7. Stona so ima slaba antiseptička svojstva, pa tako 10-15% sadržaja soli sprečava razvoj truljenja i bakterija, što je razlog da so ima tako široke upotrebe kao konzervansa hrane.
8. U davna vremena so se dobijala spaljivanjem pojedinih biljaka u vatri, a dobijeni pepeo je korišten kao začin.
9. Drevni narodi cenili so jednako kao i zlato. Primerice, deo plate rimskih vojnika davao se u soli (latinski naziv: Sal). Odatle su Englezi uzeli naziv za “plata”. Pre mnogo godina so je bila toliko skupa da su se zbog nje vodili ratovi. A danas je so najjeftiniji dodatak ishrani, osim vode. U proljeće 1648. u Moskvi se dogodio takozvani “Соляной бунт”, uzrokovan preterano visokim porezom na so.
10. Već pre 2000 godina Kinezi su naučili dobijati kuhinjsku so isparavanjem morske vode.
11. Kad se morska voda smrzne, led postaje neslan, a preostala nesmrznuta voda postaje puno slanija. Topljenjem leda možete dobiti pitku vodu iz morske vode, a so se dodaje kuvanju uz manju potrošnju energije.
12. Najveća slana močvara na svetu je slana močvara Uyuni u Boliviji.
13. Svetska potrošnja kuhinjske soli premašuje 22 miliona tona godišnje. Svaka osoba troši u proseku oko 8 kg soli godišnje. Trećina proizvedene soli ispari iz morske vode.
14. U trgovinama so sadrži do 97% NaCl, ostatak čine razne nečistoće. Najčešće joj se dodaju jodidi i karbonati; posljednjih godina sve se više dodaju fluoridi.
15. Za prevenciju zubnih bolesti koristite sol s fluoridom. Od pedesetih godina prošlog stoljeća fluor se dodaje soli u Švicarskoj, a zahvaljujući pozitivnim rezultatima u borbi protiv karijesa, fluor se dodaje soli u Francuskoj i Njemačkoj 1980-ih.
16. Unos viška soli u poredjenju s fiziološkom normom dovodi do povećanja krvnog pritiska. Prekomerni unos soli uzrokuje bolesti srca i bubrega.
17. U Sjedinjenim Američkim Državama prodaje se nekoliko vrsta “soli s malo natrijuma“. Uprkos naizgled paradoksu, istina je! Većina ove soli je mešavina natrijevog hlorida (najmanje 50% masenog dela) s kalijum ili magnezijum hloridima. Među njima se ističe Salt Sense, koji pruža “redukovani natrijum” bez takvih trikova. Zahvaljujući patentiranoj tehnologiji, natrijum hlorid se kristališe ne u obliku karakterističnih prizmi, već u obliku “pahuljica”, usled čega je njegova gustina manja (0,76 g/cm³ nasuprot 1,24 g/cm³ kod “obične” soli). Kao rezultat toga, kašičica Salt Sense-a zapravo sadrži trećinu manje natrijuma (i soli kao takve).
