Aspergerov sindrom je najblaži oblik autizma i veoma česta pojava među genijima. Osobe s ovim poremećajem obično nazivaju „aspergeri“.
Aspergerov sindrom je na listi Spektra autističnih poremećaja (Autism spectrum disorder – ASD), kao najblaži oblik autizma, poznat kao „visoko funkcionalni autizam“. S druge strane, to je bolest genijalnih ljudi, što je upravo i glavna tema ovog članka.
Aspergeri su čudni ljudi?
Ljudi koji ne znaju ništa o ovom sindromu misle da su „aspergeri“ čudni ljudi. Ali u stvari, oni su obično čak i „normalniji“ od nas. Jasno prate redosled u radnjama i imaju manje zahteva. Osobe koje imaju Aspergerov sindrom često su geniji koji dostižu neverovatne visine u nekoj naučnoj oblasti. To je zato što je njihova inteligencija usko fokusirana na jednu temu. Dakle, oni imaju interes za određenu temu i postaju stručnjaci u toj oblasti.
Na primer, dete od pet godina s Aspergerovim sindrom može da shvati funkcionisanje elektromotora kao diplomirani inženjer ili svet dinosaurusa poput paleontologa, jednostavno zato što je veoma zainteresovano.
Po čemu se ljudi s Aspergerovim sindromom razlikuju od ostalih?
„Aspergeri“ su osobe prilično osetljive prirode, otvorene prema svetu. A činjenica da ponekad izgledaju zatvoreno i odsutno – samo je pokušaj da se zaštite. Suština je da njihov mozak obradjuje ogromnu količinu dolazećih informacija. Na primer, gledajući kroz prozor, oni odmah analiziraju koliko je lišća na grani, koliko je različitih vrsta biljaka na vidiku, u kom redosledu golub kljuca žito i tako dalje… A kada prikupi previše informacija, želi biti isključen. Inače, zbog zasićenja – može pretrpeti nervni slom.
Takođe, „aspergeri“ mogu doživeti slom živaca uz vrlo emotivan govor, pod uticajem preglasnog zvuka, prejakog svetla, ili brzih promena slika.
Važna karakteristika osoba sa Aspergerovim sindromom su poteškoće u komunikaciji, što je zapravo osnovna karakteristika autizma. Zbog navedenih karakteristika percepcije informacija, osoba sa Aspergerovim sindromom ima poteškoća u komunikaciji sa drugim ljudima. Ali ponekad im jednostavno nije potrebna komunikacija, jednostavno ne osećaju potrebu da razgovaraju. Pored toga i vrlo često, tokom razgovora, „aspergeri“ ne gledaju u oči svog sagovornika. Po pravilu je to zbog činjenice da želi da bolje razume ono što je čuo. Na taj način izbegavaju prekomernu koncentraciju na fizički izgled sagovornika.
Pored toga, mogu imati poteškoća u razumevanju alegorija, šala, ironije i sarkazma. Kako započeti razgovor i kako ga završiti. Oni takođe mogu imati problema sa primenom nepisanih društvenih normi. Na primer, ljudi sa Aspergerovim sindromom mogu stajati vrlo daleko od svog sagovornika ili vrlo blizu. Takođe, prema drugim ljudima mogu da reaguju previše ravnodušno ili grubo.
Još jedna bitna karakteristika ljudi sa Aspergerovim sindromom je da ne vole promene. Dakle, „aspergeri“ više vole da jedu samo poznatu hranu, i to u ograničenim količinama, nose istu odeću, putuju istom rutom, bude se u određeno vreme i slično… Na primer, jedu samo zelenu, žutu i belu hranu – sa jednim oblikom i ukusom, nose samo košulju i farmerke. Patike uvek moraju biti bele i tako dalje…
Kako živeti sa Aspergerovim sindromom?
Ljudi sa Aspergerovim sindromom žive normalnim životom, uz neke manje razlike. Po pravilu su takve osobe izuzetno funkcionalne, sa odličnim nivoom inteligencije. Zahvaljujući tome, dobro su upućeni u egzaktne nauke (matematiku, fiziku…) Međutim, njihovo razmišljanje se razlikuje od razmišljanja običnih ljudi i situaciju posmatraju gledajući samo jedan njen deo, često ne primećujući druge delove, koji su zapravo vrlo blizu i drugima su sasvim očigledni.
Ovaj poremećaj najčešće ne zahteva poseban tretman, jer Aspergerov sindrom nije patologija. Za one koji su u blizini takve osobe, dovoljno je da razumeju šta joj se dešava i ponašaju se u skladu s tim.
Dakle, ako primetite manifestacije ovog sindroma kod deteta, ne trebate ga prisiljavati da budu kao ostala deca ili kao vi. Na primer, da jedete šta god im se nudi ili da oblače različite stvari. Obezbedite mu nekoliko identičnih košulja i pantalona – i on će biti veoma srećan. Takođe, ovakvu decu ne trebate kažnjavati, važno je održavati uvek istu dnevnu rutinu i ne izmišljati im nikakva iznenađenja.
Detetu sa Aspergerovim sindromom ponekad može biti potrebna psihološka pomoć – da bi unapredila svoje veštine komunikacije ili poboljšala svoju ishranu. Razumljivo je da je svakom roditelju teško da podnese kada njegovo dete jede samo krompir sa kobasicama određenog proizvodjača. Pored toga, to nije ni dobro za njegovo zdravlje, pa ovde treba usmeriti pažnju, ali i razumevanje.
A vi ostali obični ljudi, ako sretnete nekoga ko se ponaša u opisanom režimu – takođe pokažite svoje razumevanje. Imajte na umu da su „aspergeri“ dobri i pametni ljudi – a mnogi od njih su genijalni. Zato neka vam bude zadovoljstvo i čast da se nalazite u društvu takve osobe, a učinite da se i ona isto tako dobro oseća pored vas. Verovatno da ste već shvatili da njima nije potrebno mnogo da bi bili srećni, ali ima mnogo toga što ih čini nesrećnima. Budite dobri prema njima i pružite im to malo, pa ćete videti koliko će vam biti zahvalni, za razliku od običnih ljudi koji imeju da budu nezahvalni i kada biste im poklonili ceo svet. Iako ne razumeju šale – Aspergeri su verni prijatelji.
Poznate osobe sa autizmom
Ako ste zainteresovani, evo liste poznatih osoba sa autizmom, rangiranih po slavi i popularnosti.
