Biljka bosiljak (latinski naziv: Ocimum basilicum), je uzgajana u Indiji pre više od 5000 godina i smatra se svetom biljkom, zajedno sa lotosom. U kuhinjama Tajvana, Vijetnama, Tajlanda, Kambodže i Laosa bosiljak se smatra mirisnim začinom dostojnim kraljeva. Stari Grci su ovu biljku nazvali „basileus“ (što u prevodu znači – kralj).
Oštar ukus i prepoznatljiv miris listova bosiljka privlači evropske kuvare još od 16. veka. Ali ova aromatična biljka nije samo začin, nego i lek. Pa tako kao prirodni izvor biološki aktivnih jedinjenja koristi se u medicinskoj praksi.
Na svetu postoji čak 150 vrsti bosiljka, koje se razlikuju po izgledu, staništu, boji stabljika, lišća i cvetova.
Već u 15. veku drevni iscelitelji prepoznali su biljku bosiljak kao lek i počeli da je koriste za lečenje rana. Jermenski naučnik i lekar A. Amasiatsi tvrdio je: ako žvaćete seme bosiljka 2 puta godišnje, zubi vas neće boleti.
Lekovita svojstva bosiljka
Lekovita svojstva bosiljka objašnjavaju se visokim nutritivnim karakteristikama ove biljke i njenim složenim hemijskim sastavom. Esencijalno ulje bosiljka sastoji se od 29 jedinjenja.
Vitamin A podržava imunitet i normalan razvoj tela. Beta karoten ima antioksidativna svojstva. Vitamin B je neophodan za nervni sistem, koštanu srž i crevni epitel. Aldehidi imaju sedativno i antiseptično dejstvo.
Primena bosiljka
Običan bosiljak ima snažan, aromatičan miris i gorak ukus. Ponekad miris bosiljka podseća na karanfilić ili muškatni oraščić, jer ih ima mnogo vrsta.
Ocimum basilicum se koristi u tradicionalnoj i modernoj medicini. Kao dobro poznati začin koristi se u obliku sušenog semena i listova u svežem i suvom obliku. Zbog sadržaja aromatičnih supstanci, smatra se najboljim začinom za soseve, supe, konzervirano povrće i hladne grickalice. U Kini i na Tajvanu, sveži listovi bosiljka su osnovna začinska komponenta gustih supa i pržene piletine. Na Tajlandu ovu biljku natapaju raznim kremovima ili mlekom kako bi stvorila poseban ukus u sladoledu i čokoladi. U tim zemljama se koriste čak i cvetni pupoljci bosiljka koji imaju suptilniji ukus. Namočeno vodom, seme ove biljke postaje želatinasto i koristi se u azijskim desertima. U Italiji se od rimskih vremena priprema popularni hladni pesto sa maslinovim uljem, sirom i bosiljkom. Taj popularan zeleni sos je dostupan u mnogim marketima širom sveta, i pakuje se u malim teglicama.
Dakle, ova aromatična biljka, posebno popularna u azijskoj kuhinji, svidela se Evropljanima. Kada se bosiljak koristi kao začin prednost se uvek daje svežim listovima, koji se jelima dodaju u poslednjem trenutku kuvanja. U sušenom obliku, biljka se dodaje kobasicama i kiselim krastavcima, a koristi se sa belim lukom naročito u pripremi piletine. Ovaj začin se savršeno slaže sa morskim plodovima, kajganom, ribom, testeninama, pirinčanim salatama i umacima od paradajza. Bosiljak ne voli peršun, ruzmarin i majčinu dušicu.
Biljka bosiljak smiruje živce i poboljšava imunitet, pa je važna komponenta biljnih čajeva. Napitci sa dodatkom aromatičnog bosiljka deluju kao tonik sa osvežavajućim svojstvima.
Kada se koristi u kuhinji, bosiljak se dodaje u poslednjem trenutku, jer njegova aroma nestaje pod uticajem toplote. Osušeni bosiljak čuva se u staklenoj ili porcelanskoj posudi, uvek na suvom i tamnom mestu.
Bosiljak kao lek
Naučnici sa Iranskog univerziteta medicinskih nauka vide blagodati bosiljka u sposobnosti smanjenja rizika od razvoja akutnih cerebrovaskularnih bolesti. Ocimum basilicum poboljšava funkcionisanje centralnog nervnog sistema i memoriju.
Od vrhova ove biljke pripremaju se infuzije, koje se koriste kod bolesti gastrointestinalnog trakta.
Masažno ulje na bazi bosiljka neutrališe bolove kod reumatizma. Kada se koristi interno (kao čaj), štetno deluje na stafilokoke i bakteriju Escherichia coli, a povoljno deluje i na jetru.
Bosiljak je koristan za razne crevne infekcije i zaraze. Pokazuje i dobre rezultate u lečenju holecistitisa (zapaljenje žučne kese) i komplikacija kod hemoterapije.
Alkoholni ekstrakti bosiljka imaju izraženu antioksidativnu aktivnost, uništavaju kancerogene ćelije mlečne žlezde i epitelni karcinom.
Upotreba bosiljka sprečava oštećenje miokardiocita kod srčanog udara i povećava broj T limfocita za 28%.
Profesor Karl Tsim (Univerzitet za nauku i tehnologiju u Hong Kongu) izjavio je: Ocimum basilicum je farmakološki rudnik zlata sa još uvek nedovoljno istraženim korisnim lekovitim svojstvima.
