Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića izazvano dejstvom bakterija, virusa ili toksina.
Virusni miokarditis: U današnje vreme miokarditisi su najčešće izazvani virusima, prvenstveno koksaki virusom, kao virusima influence. Miokarditis takodje može biti i jedna od komplikacija gripe.
Pored virusnog miokarditisa postoje i takozvani aseptočni miokarditisi, koji su posledica senzibilizacije na pojedine bakterije, kao što je na primer reumatski miokarditis.
Makroskopski kod miokarditisa srčani mišič je u celini mlitav. Srčana radnja je pri tom uspešna, a na histološkim preparatima, u zavisnosti od izazivača bolesti, vide se promene seroznog miokardita, koji je inače najčešće serozni sa edemom mišićnih vlakana i infiltrazom mononukleusima.
Bakterijski miokarditis: Kod bakterijskog miokarditisa infiltrat je sagradjen od neutrofilnih granulocita. Bakterijski miokarditis se takodje javlja u okviru sepse.
Reumatski miokarditis: Kod reumatskog miokarditisa u srčanom mišiću prisutni su reumatski granulomi koji se nazivaju ašofovi granulomi, a sagradjeni su od limfocita sa fibrinoidnim bubrenjem tkiva i prisutnim aničkovim ćelijama.
Aničkove ćelije su krupne ćelije, a jedra su im nepravilna, zvezdolika, pa se nazivaju i ćelije sovinog oka.
Teži oblici miokarditisa mogu se smrtno završiti, a kao hronična komplikacija razvija se hronična dilazaciona bolest srca.
Toksični miokarditis: Toksični miokarditis najčešće se javlja u okviru tireotoksikoze ili Bazedovljeve bolesti. Pa i alkoholizam može biti uzrok miokarditisa.