Bulimija – opis bolesti
Bulimija je jedan od najčešćih poremećaja u ishrani u 21. veku. Šta je bulimija i kako možete da se nosite s njom, pročitajte u ovom tekstu.
Bulimija je vrsta poremećaja u ishrani kada osoba nekontrolisano jede puno, a zatim se oseća krivom za ono što je učinila. Izlaz iz ove situacije najčešće vidi samo u jednom: da izazove osećaj povraćanja i tako se „reši“ pojedene hrane. I najtužnije u ovoj priči je to što osoba sa bulimijom ne može sebi da pomogne.
Veoma je važno da osobe koje pate od bulimije ne samo da se prejedaju, uživajući u ovom ili onom jelu, već hranu bukvalno gutaju, ne gubeći puno vremena za žvakanje.
Koji su uzroci bulimije?
Među najbitnijim uzrocima za nastanak bulimije su: sumnja u sebe, stalni stres, hormonska neravnoteža.
Ako imate decu, nikada nemojte hranu upotrebljavati kao nagradu ili kaznu (naravno, ovde se ne radi o čokoladi). Veoma je važno da dete uvek može da jede ono što želi i neka omiljena hrana (slatkiši se ne računaju), ne bi trebalo da mu budu nagrada za lepo ponašanje. Jer ovo ograničenje u detinjstvu može izazvati bulimiju kada dete postane tinejdžer.
Kako možete da se nosite s bulimijom?
Da biste naučili da se nosite s bulimijom prvo morate da shvatite celu suštinu ovog poremećaja.
Podsticaj za prejedanje za osobu sa bulimijom može biti bilo kakav stres: od neuspešnog razgovora sa šefom na poslu, do prijatnih iskustava pred dugo očekivanim datumom. Kada je ovakva osoba zabrinuta i pod stresom u njoj se probudi „vučji“ apetit i počinje da unosi hranu u prekomernim količinama. Tada pacijent s bulimijom zaista ne može da se kontroliše.
Još jedna karakteristika bulimije je da je tokom takvih napada veoma važno da pacijent jede određenu omiljenu hranu. Odnosno, njegov cilj nije samo punjenje stomaka, već zadovoljstvo i smirivanje.
Prirodno, nakon prejedanja, čovek oseća strašan osećaj krivice i strah od gojaznosti. Stoga on ili izaziva povraćanje, ili se bavi sportom sa nezdravim žarom. Čini mu se da će, ukoliko se hitno ne uklone posledice onoga što je pojeo, postati vrlo debeo i ružan.
Kada dete uđe u adolescenciju, veoma je važno stvoriti dobru porodičnu atmosferu i održati njegovo samopoštovanje.
Ako primetite da vaše dete ima problema sa prekomernom težinom – počnite da nadgledate njegov način ishrane.
Samo ove akcije treba raditi sa pozitivnim stavom. Detetu nikada ne treba reći da je „debelo“ i tako dalje… Kod kuće bi se trebalo osećati prijatno i osećati podršku porodice. U suprotnom postoji rizik da tinejdžer postane žrtva poremećaja ishrane – pod nazivom bulimija.
Sporedni simptomi bulimije uključuju dehidrataciju, probleme sa desnima zbog stalnog povraćanja, grčeve u mišićima, disfunkciju bubrega i jetre, neredovne menstruacije kod devojčica.
Glavni problem pacijenata s bulimijom je taj što je vrlo teško spoljnim faktorima utvrditi da je osoba bolesna. Dakle, ako anoreksiju možete posmatrati i primetiti kao snažno iscrpljivanje tela, pacijenti s bulimijom često izgledaju sasvim normalno i ne izazivaju nikakve sumnje. Zbog toga morate veoma pažljivo pratiti njihovo ponašanje: ako postoji prekomerna zabrinutost za svoj izgled, naročito figuru, stalni razgovor o kalorijama, prekomerna žudnja za sportom i osećaj krivice za ono što su pojeli, ima smisla da se obratite lekaru.
Kako se leči bulimija?
Po pravilu, pacijenti s bulimijom leče se psihološkim radom kako bi svoju psihu vratili u normalu, a takođe im se propisuje ishrana za obnavljanje normalnih procesa varenja. Ako je slučaj bulimije veoma težak, pacijent može biti i hospitalizovan. Ovde treba znati da je praktično nemoguće suočiti se sa bulimijom bez pomoći lekara, jer je bolest psihološke prirode i zahteva pažljivu psihoterapiju.
