Hormonska terapija u menopauzi je sve češća, zbog toga što smanjena produkcija ženskih hormona (estrogena i progesterona) u tom periodu dovodi do odredjenih tegoba. Ali su još uvek podeljena mišljena o tome da li je to baš toliko dobro ili ne.
Budući da su propagandne službe multinacionalnih farmaceutskih fabrika veoma angažovane u stvaranju mišljenja o neophodnosti terapijskog nadoknađivanja smanjene količine hormona u menopauzi, značajno je zadržati se malo duže na prednostima i manama ovog vida lečenja.
Opisujući znake koji nagoveštavaju dolazak menopauze, govoreći o njima kao o “simptomima”, čak i “sindromu”, multinacionalne kompanije stvaraju pogrešnu prestavu da je menopauza bolest. Ostaje ima samo da ubede što veći broj žena da hormonska terapija estrogenima sprečava osteoporozu, a isto tako i oboljenja srca i krvnih sudova, apsolutno garantujući na taj način “večitu mladost”.
I sve to bez i jedne napomene o riziku koji predstavlja uzimanje hormona (npr. rizik za pojavu raka materice se kreće od 5 do 15%, a po nekima i više, za ženu koja je uzimala hormonsku terapiju duže od 5 godina). Ne govori se, takođe, ni o mogućim sekundarnim efektima kao što su: gađenje, napetost u dojkama, povećanje mase tela, zadržavanje vode u organizmu, krvarenja, tromboze, zapaljenja vena, oboljenja žučne kese, glavobolja, depresija.
Pogrešno se navodi da estrogeni sprečavaju oboljenja srca i krvnih sudova. Naprotiv, dobro je poznato da ih pogoršavaju. Tako npr. prirodni estrogeni koji se stvaraju u toku trudnoće dovode do daljeg proširenja vena, a kontraceptivne pilule nisu preporučljive kod povišenog krvnog pritiska. Štaviše, osteoporoza nije neizbežna pojava u procesu starenja, Amerikanke, članice Nacionalnog udruženja za unapređenje zdravlja žena (National Womens Health Network), okupljanje u feminističkim organizacijama ili udruženjima potrošača, dobile su 1977. sudski proces koji obavezuje fabrikante estrogena da uz svako pakovanje leka prilože uputstvo u kome se, sa jedne strane, nabrajaju rizici i mogući neželjeni efekti, a sa druge, pozitivna dejstva njihovog proizvoda. Tako, osteoporoza ne stoji više među indikacijama. Ostala je preporuka samo za “tonički” uticaj na dojke i na rast kose!
Estrogeni i osteoporoza
Hormonska terapija u menopauzi često uključuje upotrebu estrogena, koji se dovode u vezu sa osteoporozom. Pa da prodiskutujemo malo i o tome.
U toku prvih meseci primene estrogenih hormona kod žena u menopauzi koje imaju osteoporozu, zapaža se smanjeno izlučivanje kalcijuma u mokraći. Estrogeni deluju u smislu smanjenog razlaganja koštanog tkiva, međutim, treba istaći da se njegovo obnavljanje pod terapijom ne povećava, već, naprotiv, može i da opada. Prema tome, ovi hormoni nesumljivo zadržavaju kalcijum i neznatno usporavaju tok osteoporoze, ali nisu u stanju da obnavljaju koštano tkivo. Štaviše, efekat primene estrogena se smanjuje posle izvesnog vremena.
Uopšteno gledano, dobro okoštavanje zavisi od sledećeg:
– Od prisustva dovoljne količine minerala (kalcijum, fosfor…);
– Od dovoljne količine vitamina D, tj. od njegove resorpcije u crevima, aktiviranja u bubrezima i od uticaja sunca na kožu;
– Od ravnoteže izgradnje i razgradnja koštanog tkiva, čime uglavnom upravlja hormon paratiroidne žlezde i kalcitonin;
– Drugi hormoni koji utiču na okoštavanje su: estrogeni, androgeni i hormoni štitne (tiroidne) žlezde. Sa druge strane, aktivne supstance koje razlažu kost i sprečavaju njen rast su hormoni kore nadbubrežne žlezde (kortikoidi).
– Okoštavanje zavisi i od odgovarajuće prokrvljenosti, kao i od aktivnosti mišića, tj. od fizičkih vežbi.
