Valerijana je višegodišnja zeljasta biljaka, kojih ima više od dve stotine vrsta. Ime ove biljke prevedeno je sa latinskog jezika i znači “biti zdrav”. Najrasprostranjenija od njih je Valerijana officinalis.
Valerijana raste u Evropi, centralnim i severnim delovima Azije, Severnoj i Južnoj Americi. Na teritoriji Rusije nalazi se prirodno svuda u divljini, sa izuzetkom krajnjeg severa i pustinjskih regiona Centralne Azije. Biljka valerijana se uzgaja na drugim kontinentima.
Valerijana kao začin
Kao začin, biljka valerijana se koristi uglavnom u evropskim zemljama. Listovi valerijane koriste se u kuvanju, imaju slabiji ukus i miris od korena. Listovi se dodaju u razne salate i desertna jela. Valerijana odlično izgleda u salati sa lubenicom, krastavcem, bosiljkom i pinjolima. Ponekad se lubenica u ovom jelu zamenjuje jagodama.
Lišće valerijane čini originalni prilog za jela od ribe. Listovi se dobro slažu sa mesom, posebno sa jagnjetinom i ovčetinom. Mogu se dodati marinadama od mesa. U kombinaciji sa drugim biljem, lišće valerijane dodaje se raznim sosevima. Originalni ukus valerijane prijatno će naglasiti ukus ribe i morskih plodova.
Koren valerijane
Koren valerijane koristi se u proizvodnji esencija, likera i tinktura. Kao aromatično sredstvo, valerijana je uključena u pripremu havanskih cigara i turskog duvana. Umirujuća pića i čajevi najčešće se pripremaju od korena valerijane. Ali čaj od listova i cvetova valerijane sa mentom je takodje popularan napitak koji ima umirujuće dejstvo.
Lekovita svojstva valerijane
Biljka valerijana u svom korenu sadrži pozamašnu količinu esencijalnog ulja koja dostiže 2%. Valerijana se koristi u medicini kao sedativ.
Konkretno biljka valerijana se preporučuje kod nervnog uzbuđenja, nesanice, astme, lupanja srca, neuroza i slično. Uzima se za nervne bolesti želuca i creva, nervozne glavobolje, migrene. Ženama se savetuje da uzimaju valerijanu kod klimakteričnih poremećaja.
Koren valerijane ima analgetički, sedativni i umirujući efekat na ljudsko telo. Pomaže u suočavanju sa nesanicom i odličan je antidepresiv. Najvrednije lekovito svojstvo valerijane je njeno umirujuće dejstvo. Zbog toga se koren biljke često koristi za proizvodnju prirodnih sredstava za smirenje. Valerijana poboljšava rad kardiovaskularnog sistema i uklanjaju povećanu nervnu ekscitabilnost, a ona se dobro pokazala u borbi protiv histeričnih napada i tahikardije. Zahvaljujući svom sedativnom dejstvu, biljka valerijana pomaže u uklanjanju nesanice.
Alkoholna tinktura korena valerijane se široko koristi za reumatske bolove u zglobovima, za hemoroide, zadržavanje mokraće, za različite nervne tegobe. Valerijana pomaže kod grudnih bolesti, prehlade, kod bolesti slezine.
Valerijana kod starih Grka
Ulje valerijane koje se dobija iz korena ove biljke upotrebljavali su stari Grci, zbog njegovog prijatnog mirisa, pa je valerijana čak bila veoma cenjena i kao parfem. Biljka valerijana nosila se u odeći.
Koren valerijane, kuvan u vinu, korišćen je kao sredstvo za jačanje želuca. Spolja se koren koristio kao flaster ili oblog. Postoje izveštaji koji potvrdjuju da su drevni Grci valerijanu koristili kao lek protiv dijareje, žutice i bubrežnih bolesti. Sveži koren valerijane su stavljali u vino, a dobijena tinktura je korišćena za lečenje jetre, zadržavanje mokraće, bolesti pluća i želuca.
Kontraindikacije
Valerijana ima kontraindikacije. Njeni lekovi povećavaju zgrušavanje krvi, što je posebno nepoželjno za starije ljude, posebno sa pretnjom srčanog ili moždanog udara.
Kod osoba sa hroničnim enterokolitisom (hronična inflamatorna bolest creva i želuca) valerijana može izazvati pogoršanje bolesti.
Preosetljive osobe takodje moraju biti oprezne sa upotrebom valerijane, jer ova biljka ponekad stvara uzbudljiv efekat ne samo produženom, već i jednom jedinom dozom – remeti san, izaziva teške snove, promene raspoloženja…
