Propolis je jedan od najvrednijih darova prirode, a sada ćete da saznate koja su njegova lekovita svojstva.
Propolis – zvani pčelinji lepak ili smola – jeste najpoznatiji pčelarski proizvod. To je lepljiva, mirisna smolasta supstanca koju pčele sakupljaju sa cvetova i mladog lišća topole, breze, jasike, vrbe, kestena, bagrema, jasena i drugih stabala, kao i brojnih zeljastih biljaka, svega što raste na livadama i pašnjacima. Od ove smeše pčele formiraju grudvice, stavljaju ih u korpe sa polenom na svojim šapama i dostavljaju u košnicu. U košnici se ovaj proizvod ponovo obrađuje, pomešan sa voskom i tek tada je propolis spreman za upotrebu. Propolisom pčele tretiraju sve pukotine u košnici, njime premazuju i ulazna vrata – rupu u košnici za ulazak i izlazak pčela, praveći potrebne veličine.
Reč “propolis“, inače, dolazi od grčke reči “propolis“, što znači – izgladiti ili zatvoriti.
Kao rezultat tretmana propolisom u košnici održava se sterilnost koja se ne može postići niti u savremenim hirurškim operacionim salama. Propolis pčele takođe koriste i kao izolacioni materijal.
Pčele ga koriste i za balzamovanje – ako bilo koji leptir ili larva uđe u košnicu, pčele ga ubodu na smrt, ali nemajući snage da ga izvuku, premažu ga propolisom. U ovom obliku strano telo ostaje u košnici godinama i ne prolazi kroz procese truljenja – jer su antibiotska svojstva propolisa veoma jaka. Za balzamovanje, se koristio propolis i u starom Egiptu.
O lekovitim svojstvima propolisa
Lekovita svojstva propolisa poznata su naširoko i nadugačko. Prve informacije o njemu nalaze se u papirusima starog Egipta. Propolis kao lek koristio se i u staroj Grčkoj i u Rimu. Drevni grčki iscelitelj Diaskorides (1. vek naše ere) govorio je o njegovim blagotvornim dejstvima u svojoj raspravi “O lekovima”. Avicena (980-1037. N. E.) pominje lekovita svojstva propolisa u delu „Kanon medicine“. Plinije, Varon i Galen takođe su zabeležili lekovita svojstva propolisa.
U narodnoj medicini Rusije propolis se dugo koristio u lečenju prehlade, gnojnih lezija kože, upala zglobova, koristio se za lečenje ekcema, opekotina i rana.
U davna vremena upotrebljavao se za dezinfekciju ruku hirurga i kao lokalna anestezija, jer propolis ima snažan analgetski efekat. Takođe se koristio u postoperativnom periodu za dezinfekciju i za brže zarastanje rana, jer propolis pospešuje brzu obnovu tkiva i sluzokože.
Riznica zdravstvenih koristi
Propolis je zelenkasto-smeđa ili smećkasta supstanca, ponekad sa crvenkastom ili žućkastom nijansom. Spolja, propolis je gusta, heterogena masa. Pčelinji lepak ima prijatnu aromu meda, voska, borovih iglica, vanile i svega lepog što se nalazi u prirodi. Prilikom sagorevanja odaje miris aromatičnih smola. Inače, od propolisa se prave i tamjanski štapići koji, kada se spale, ispune prostoriju prijatnom aromom. Miris propolisa nastaje zbog prisustva mnogobrojnih biljnih smola u njemu.
U propolisu je pronađeno pedesetak organskih materija i mineralnih elemenata, 6 vitamina i 4 organske kiseline. Takođe je utvrđeno da sadržaj jedinstvenog antioksidansa, pinocembrina, iznosi oko 10 odsto. Japanski naučnici izolovali su aktivnu supstancu iz propolisa – artepippin C, od kojih on sadrži oko 5 odsto. Kada se skladišti po hladnom vremenu, propolis se stvrdnjava, a postaje mekan i lepljiv po toplom vremenu. Rastvara se u vodi i organskim rastvaračima.
Izvori proizvodnje propolisa u svim pčelinjacima su različiti, hemijski sastav i izgled mogu se razlikovati, ali zbog činjenice da se proizvodi od smola različitih biljaka, isceliteljski efekat će biti podjednako efikasan, a ljudski mikroorganizmi se ne navikavaju na propolis i nikad ne postaju otporni na ovu fantastičnu supstancu.
Poslednjih decenija interesovanje za pčelinji lepak kao terapijsko sredstvo ponovo je poraslo. To je zbog činjenice da su savremeni naučnici ustanovili prilično svestran efekat propolisa: bakteriostatski (usporava razmnožavanje bakterija), baktericidan (ubija bakterije), fungicidan (štetan za gljivice), anestetički, antiinflamatorni, antipruritički, podstiče epitelizaciju (zarastanje) rana, pozitivno utičući na specifične i nespecifične odbrane organizme u telu, i tako dalje…
Očigledno je da propolis ima jako širok spektar delovanja na organizam. Možemo sa sigurnošću reći da je gotovo univerzalan, kao i svi proizvodi koje su stvorile pčele.
Sada se propolis sve više koristi u obliku masti, aerosola, vodeno-alkoholnih rastvora i raznih ekstrakata. Njegova terapeutska svojstva su veoma raznovrsna, jer su posledica aktivnog delovanja svih njegovih sastojaka.
Propolis kao prirodni antibiotik
Prosudite sami – pčele žive u porodicama od 50-60 hiljada jedinki i stalno se kreću po košnici, dolaze u međusobni kontakt. Uz takvu prenatrpanost, bolest jedne pčele bi vrlo brzo dovela do epidemije i potpunog uginuća čitavog pčelinjeg društva, ali ti mudri insekti postavljaju propolis na ulazu košnice, formirajući od njega široki „tepih“ po kojem sve pčele napuštaju košnicu ili ulaze u nju. Ovaj „tepih“ štiti pčelinje društvo od virusa i bakterija. I tako žive i opstaju, zaštićene ovom prirodnom supstancom, više od 50 miliona godina.
Jača imunitet i još mnogo toga…
Ovaj prirodni antibiotik aktivan je protiv preko 100 patogenih virusa, gljivica i bakterija. Ima dobar analgetski efekat, a nervni završeci ne trpe pri korišćenju lokalne anestezije.
Propolis jača imunitet. Uklanja toksine jer je dobar adsorbent zbog prisustva voska u propolisu (efikasniji je od aktivnog uglja).
Propolis se u dermatologiji koristi za lečenje hroničnog neurodermatitisa, raznih ekcema i dermatomikoze. Udisanje aerosola propolisa efikasno je za bolesti gornjih disajnih puteva. Gnojni otitis se takođe može lečiti propolisom. To će pomoći da se izleči curenje iz nosa i sinusitis. Rastvori i masti sa propolisom uspešno se koriste za opekotine i povrede očiju i očnih kapaka.
Propolis se takođe koristi za sprečavanje opadanja kose. Svakodnevno utrljavanje u kožu glave 30% masti propolisa – ekstrakta i rastvora alkoholnog ekstrakta propolisa – pomaže u lečenju ugnežđenog i potpunog gubitka kose. Postoje dokazi o ohrabrujućim rezultatima u lečenju plućne i bronhijalne tuberkuloze sa 10% vodenog ekstrakta propolisa.
Izuzetno je efikasno koristiti mešavinu propolisa sa medom za sve vrste gastrointestinalnih oboljenja.
U nekim slučajevima, propolis je superiorniji od antibiotika u pogledu terapeutske efikasnosti i antimikrobne aktivnosti. Ne izaziva disbiozu, jer ne inhibira normalnu crevnu floru, što se ne može reći za hemijske antibiotike. Naučnici su otkrili da sve antibiotske supstance uključene u propolis, iako nemaju snažan efekat, poput hemijskih antibiotika, ali sveukupno predstavljaju ozbiljnu pretnju za mikrobe.
Propolis ima adstrigentno, tonično i antitumorsko dejstvo, ublažava vaskularni spazam, snižava krvni pritisak, pospešuje eliminaciju holesterola i triglicerida iz tela, stimuliše hematopoezu i lučenje žuči, poboljšava varenje.
Klinička ispitivanja su pokazala da je anestetička moć 0,25% rastvora propolisa superiornija od snage novokaina. Ovo svojstvo propolisa koristi se za ublažavanje bolova kod upala, rana i opekotina. A antipruritički efekat masti koje sadrže pčelinji lepak olakšava život pacijentima sa kožnim bolestima.
Razni literarni izvori sadrže podatke o širokoj upotrebi propolisa u drugim granama medicine, na primer, u stomatologiji. Utvrđeno je da propolis pomaže u jačanju gleđi zuba, sprečavajući tako razvoj karijesa. Zbog toga se propolis počeo koristiti u proizvodnji pasta za zube, a dodaje se i žvakaćim gumama.
Zaključak
Kao što vidimo, propolis ima jedinstvena lekovita svojstva, zbog čega se aktivno koristi u narodnoj i zvaničnoj medicini.
