Šta su bartolinijeve žlezde i kako ih prepoznati? Na ovo pitanje je najbolje odgovoriti ako se opiše kako izgleda kada se začepi kanal Bartolinijevih žlezda i dovede do bartolinitisa. Pa da krenemo…
Kada se na sredini ili na donjoj trećini polnih usana pojavi napet ili gladak otok, onda se sa sigurnošću može tvrditi da se radi o začepljenju kanala koji dovodi sekret iz Bartolinijevih žlezda. Ove dve parne žlezdane tvorevine su smeštene sa svake strane ulaza u vaginu, između malih usana i vaginalnog zida. Njihov izvodni kanal je dugačak oko 1-2 cm. Žlezde svojom sekrecijom vlaže ulaz u vaginu.
Veći deo začepljenja nastaje zbog infekcija. Na toj osnovi se kasnije stvara apces. Zapaljanje se, ako je manjeg stepena povlači samo od sebe. Ponekad, međutim, kanal ostaje zatvoren, pa se od zadržanog sekreta i okolnog tkiva stvori prava cista.
Simptomi ciste bartolinijeve žlezde su otok i bol, čiji intenzitet zavisi od prisustva ili odsustva infekcije, kao i od stepena začepljenja.
Ukoliko se radi o infekciji, onda se bakteriološkim pregledom obično može izolovati uzročnik.
Na kraju, treba dobro znati razlike između ciste, apcesa, i što je vrlo retko, karcinoma žlezde ili njenog izvodnog kanala. Malignitet je primaran ili sekundaran. U drugom slučaju potiče od zloćudnog tumora spoljašnjih genitalija ili vagine.
LEČENJE BARTOLINITISA
Za lečenje bartolinitisa prepisuju se antibiotici i sredstva za umirenje bolova (aspirin…) sa obaveznim ležanjem u krevetu. Hiruška intervencija se sastoji od otvaranja (incizije) i čišćenja apcesa (drenaže). Mogući pristup je i “marsupijalizacija”, ukoliko su kanali duže vreme začepljeni. Radi se, u stvari, o operativnom otvaranju ciste (koja se ostavlja poput otvorenog džepa) pa na taj način iz nje otiče sekret. U kranjem slučaju se vrši i odstranjivanje žlezde.
Od doktora se uvek čuje isto: da je prognoza praktično dobra kod svih bolesnica
PRIRODNO LEČENJE BARTOLINITISA
Prirodno lečenje bartolinitisa može biti uz lokalno primenjenu ilovaču i obavezno mirovanje u krevetu. Ilovača ima, kao i povrće (npr. kupus) niz hranljivih i lekovitih svojstava. Zbog svog bogatstva u mineralima i oligoelementima ilovača je odlično sredstvo za nadoknađivanje ovih dragocenih sastojaka i uspostavljanja metaboličke ravnoteže. Poznato je i njeno dejstvo protiv otrova, bakterija, na zarašćivanje rana, kao i znatne apsorptivne sposobnosti. Da bi se stavila na spoljašnje genitalne organe, ilovača treba da bude na odgovarajući način pripremljena. Ova priprema se vrši u posudi od stakla, porculana ili drveta (nikako u metalnim ili plastičnim). Prah se prelije vodom i napravi homogena pasta mešanjem mase drvenom kašikom. Hladna pasta ilovače se odmah stavlja na kožu, a debljina sloja bi trebala da bude takva da se masa osuši otprilike za jedan sat. Ovako napravljena ilovača se ne upotrebljava više puta, već se nova masa za obloge priprema 2-3 puta dnevno u početku, a kasnije jednom dnevno. Pasta koja zaostane na dlačicama se jednostavno čisti vodom, a ukoliko se koža preterano isuši u preparat se može dodati nekoliko kapi ulja.
Napomena! Kod bartolinitisa u početku primene ilovače, pre nego što nastupi značajno poboljšanje, mogu nastati još jači bolovi. To je posledica jakog dejstva koje ima ova pasta na čišćenje bolesnog žlezdanog tkiva (drenaža)!
