Vaginalne infekcije

Vaginalne infekcijeVaginalne infekcije mogu biti različitog porekla, a simptomi bolesti ponekad mogu biti veoma slični. Zbog toga je važno na vreme prepoznati infekciju i pravilno je lečiti. Medjutim, u toj dijagnostici su uglavnom neophodne laboratorijske analize.

U normalnim okolnostima u vagini živi mnoštvo bakterija, od kojih su najvažnije lakto-bakterije. Zahvaljujući ovim mikroorganizmima vaginalna sredina je kisela, što predstavlja prirodnu zaštitu od gotovo svih patoloških agenasa. Ako se iz bilo kog razloga ekološka ravnoteža vagine poremeti, tada može doći do najezde gljivica, protozoa (jednoćelijski organizmi) i bakterija, koji svojim daljim razvojem izazivaju različite promene boje, konzistencije i mirisa isto kao i ozbiljna zapaljenja, praćena mučnim svrabom.

Šta je to što može izazvati poremećaj ekološke ravnoteže u vagini?

Vagina nije nikakav izolovan organ, koji bi služio za ginekološke preglede npr. već je ona deo našeg tela. Sve što nam se događa (fizičke i psihičke draži) potencijalno se može odraziti i na njeno zdravstveno stanje. Podložna je infekciji ako je telesna odbrana oslabljena sledećim:

– nekom bolešću;

– režimom ishrane koji remeti ravnotežu;

– nedostatkom sna;

– malokrvnošću;

– uzimanjem izvesnih lekova (npr. antibiotici);

– unošenjem određenih hormona, kao što su kortizon i kontraceptivna pilula;

– nezdravim „higijenskim“ navikama da se upotrebljavaju vaginalni sprejovi ili česte penušave kupke;

– psihičkim stresom.

Postavlja se pitanje da li ovi uzroci mogu biti i psihosomatske prirode. Na primer, pre kontraceptivne ere žene su uvek bile u stanju da nađu dobar izgovor kako bi izbegle neželjeno vođenje ljubavi. Sada, sa kontraceptivnim pilulama, sa intrauterinim uloškom (spiralom) i sa sterilizacijom, situacija postaje znatno složenija za žene koje se, iz različitih razloga, ne usuđuju da otvoreno kažu svom partneru da nemaju želju da idu sa njim u krevet. Vaginalna infekcija, zbog napetosti i pada otpornosti, tu donosi spas…Moguće su naravno i druge forme uzajamnih odnosa.

Kako sprečiti vaginalne infekcije?

– Najbolje je prati spoljašne polne organe (vulvu) rukom, a ne npr. frotirskom rukavicom, koja može biti idealno prebivalište bakterija.

– Odreći se navike preteranog ispiranja vagine tušem, jer se na taj način u potpunosti odstranjuju bakterije koje stvaraju normalnu kiselu sredinu.

– Sapunjanje vršiti uvek od napred prema pozadi, a ne u suprotnom smeru, kako se bakterije sa čmara (anusa) ne bi prenele na genitalije;

– Ne upotrebljavati bazne (alkalne) sapune, jer oni smanjuju kiselost vagine. Nasuprot tome, za kupanje koristiti kisele sapune.

– Odbaciti takozvane intimne sprejove, koji deluju pogubno na normalne vaginalne mikroorganizme. Ovim se postiže dvostruki pozitivni efekat: sprečava se infekcija i odbacuje se jedno, na žalost, prilično rasprostranjeno mišljenje, koje je proizvod neprihvatljive muške „ideologije“, po kome ženski polni organi šire neprijatan miris.

– Treba izbegavati čarape i donji veš od sintetičkih vlakana. Nošenjem ovakve odeće se po pravilu sprečava neophodna cirkulacija vazduha, pa se stvara topla i vlažna sredina kao u kakvom stakleniku. To naročito pogoduje razvoju klica koje napadaju vaginu.

– Nositi pamučni donji veš, koji se lako može iskuvati i prepeglati vrelom peglom.

– Izbegavati oblačenje previše tesnih pantalona. Trenje koje one izazivaju pravi nadražaj sluzokože, a od toga do infekcije je samo jedan korak.

– Ne sunčati se na plaži u mokrom kupaćem kostimu, jer se u tkanini mogu zadržati spore (razvojna faza u kojoj mikroorganizmi miruju, čekajući pogodan momenat za buđenje i napad). Najbolje je posle kupanja oprati kostim i dobro ga osušiti. Sve gore navedeno se odnosi u prvom redu na bazene. Treba podvući da je poželjno kupati se nag, mada to, na žalost, nije u svim prilikama izvodljivo.

Ovo su mere odbrane koje se sprovode individualno. Međutim, jasno je da se izvesne infekcije prenose i preko partnera, seksualnim kontaktom, pa je stoga neophodno da i muškarac održava dobru higijenu. U tom smislu se preporučuje da se polni ud pere svakodnevno, a posebno pre odnosa, jer se na koži normalno razmnožavaju klice, a one, po izvesnim istraživačima, mogu da prouzrokuju i rak grlića materice. Ispitivanja sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala su da je karcinom grlića materice manje čest kod žena koje imaju seksulane kontakte sa obrezanim muškarcima.

Rizik infekcije je manji kod lezbejki. Da bi do eventualnog zapaljenja došlo, potreban je kontakt vaginalnih sekreta i jedne i duge osobe, a agensi se prenose prstima, usnama i jezikom.

Dobra higijena podrazumeva i negu noktiju, koji treba da budu što kraći, kao i često pranje ruku (higijena zuba takođe).

Kako brzo prepoznati vaginalnu infekciju?

Veći broj vaginalnih infekcija može da se otkrije pre nego što se razviju neugodni simptomi u vidu jakog sekreta i svraba. Pregled vagine uz pomoć spekuluma omogućava prepoznavanje početnih stadijuma, pod uslovom, naravno, da se dobro zna kako izgleda normalno stanje. Na primer, na početak zapaljenja ukazuju nešto crveniji delovi vagine ili područje grlića oko spoljašnjeg materičnog ušća; ponekad se na površini grlića mogu primetiti i male crvene pege.

Nešto kasnije se i boja, elastičnost i miris sekrecije menjaju. Boja se najlakše ispituje ako se čistim prstom skine nešto sekreta sa vaginalnog zida, pa se zatim prst prevuče preko stakla čaše.

Najčešće vaginalne infekcije

Najčešće vaginalne infekcije, to jest najčešći infektivni agensi koji izazivaju zapaljenja spoljašnjih polnih organa (vulve) i vagine su:

– Kandida

– Trihomonas

– Nespecifične bakterije

– Herpes

– Kondilomi

– Klamidije

– Mikoplazme

– Hemofilus (Gardnerell, Corynebacterium)

– Hemolitički streptokok grupe B

– Gonokok

– Sifilisna treponema

Na kraju, treba pomenuti i posebnu grupu hroničnih zapaljenja vagine.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr