Depersonalizaciona neuroza – Depersonalizacija

Šta je depersonalizaciona neuroza? Sam izraz depersonalizacija označava specifičan psihički fenomen koji se karakteriše dubokim promenama ličnog identiteta, pri čemu obolela osoba ima utisak kao da „neka druga osoba posmatra sopstvene psihičke procese ili funkcije tela“. Navodi se da su nekad simptomi vrlo oskudni i da se simptomatologija sastoji samo u jednoj promeni, npr. u opažanju da se „lice menja“. Depersonalizaciona neuroza se može javiti kod raznovrsnih trovanja, kod električne stimulacije moždane kore, kod moždanih povreda i kod epileptičara. U MKB-10 depersonalizaciona neuroza, odnosno depesonalizacioni sindrom, izdvojen je u poseban oblik neurotičnih poremećaja, nezavistan od anksioznih i od somatoformnih poremećaja. Činjenica da

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Fobija (Fobička neuroza)

Šta je fobija? Za razliku od neuroze straha (anksiozne neuroze), gde pacijenta preplavljuje neodređeni, slobodno lebdeći strah, kod fobije postoji strah od određenih objekata, situacija ili funkcija organa. Tako da postoji i mnogo vrsta fobija. Broj različitih fobija je izvanredno velik, tako da mnogi autori nabrajaju preko hiljadu vrsta fobija. Nabrojaćemo najčešće fobije: aerofobija – strah od spolješnjeg vazduha. ajhnofobija – strah od šiljatih predmeta, agorafobija – strah od prelaženja ulica i trgova, hidrofobija – strah od vode, antropofobija – strah od mnoštva ljudi,  mizofobija – strah od prljavštine, nosofobija – strah od bolesti, klaustrofobija – strah od boravka u zatvorenom prostoru, zoofobija – strah od životinja, akrofobija – strah od visine, pirofobija

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Neurotska depresija (Depresivna neuroza)

Šta je neurotska depresija? Neurotska depresija nastaje kod specifično premorbidno strukturiranih ličnosti, koje se karakterišu izraženom potrebom za ljubavlju i podrškom. Frojd podvlači da su posredi osobe koje poseduju depresivnu strukturu ličnosti, sa oralnim crtama karaktera. Uzroci neurotske depresije Uzroci neurotske depresije često su stvarni ili mogući gubici objekta, teška oboljenja u porodici bolesnika, rastanak sa bračnim drugom, gubitak ili promena radnog mesta, promena mesta stanovanja, neuspeh na poslu ili na studijama, ekonomsko osiromašenje, smrt drage osobe. Simptomi neurotske depresije Simptomi neurotske depresije: Gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje su osnova osećanja pacijenta, koji uz veoma često osećanje krivice trpe sniženost

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Anksiozna neuroza (Neuroza straha)

Oblik neuroze kod koje dominira anksioznost i ostaje kao jedini simptom psihičkog poremećaja – naziva se anksiozna neuroza. Frojd je anksioznu neurozu, zbog očiglednih kliničkih manifestacija, izdvojio iz grupe poremećaja koje je Beard opisao kao neurastenije. Ujedno, Frojd je ovoj neurozi dao ime anksiozna neuroza (neuroza straha), iz razloga što su pacijenti doživljavali strah kao obavezan simptom, koji nisu znali da opišu, niti da objasne. Simptomi anksiozne neuroze Dakle, osnovni simptom anksiozne neuroze je strah. Ovaj strah (anksioznost), kao dominirajući simptom anksiozne neuroze, nastupa akutno, pri čemu bolesnik ima osećaj da će biti uništen, da će uskoro nastupiti smrt, da će mu stati

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Neurastenija – Neurastenia (Neurasthenia)

Ovde ćemo opisati šta je neurastenija (neurastenia), kako počinje, kako se ispoljava, koji su simptomi bolesti, kako se leči i slično. Ali da krenemo od početka. Američki psihijatar C. Beard je prvi 1869.god. opisao neurasteniju (živčanu slabost) koja se odlikuje polimorfizmom tegoba, među kojima dominira psihički i fizički zamor. Ovaj hronični poremećaj može da počne naglo ili postepeno, najčešće kod onih industrijskih radnika koji su došli sa sela, što je i bio povod da se veruje kako je osnova ovog oboljenja nesposobnost adaptacije. Osler i Mak Kreu su izrazili verovanje da neurasteniji naginje poseban tip ljudi, uglavnom astenične osobe koje se

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Maligni tumori nosa

Maligni tumori nosa mogu biti lokalizovani na spoljašnjem delu nosa, odnosno na koži i u nosnoj šupljini. Daleko najčešći maligni tumor kože nosa je karcinom. Carcinoma cutis nasi (Karcinom kože nosa) Carcinoma cutis nasi (karcinom kože nosa) po pravilu se vidja kod starijih osoba. Nastaje iz kožnih promena – prekanceroza. Etiologija ove bolesti je nepoznata, a najčešći faktori su hronična iritacija, dugogodišnja insolacija, izlaganje hladnoći, itd. Karcinom kože nosa se histološki deli na bazocelularni i planocelularni. Prvi se daleko češće pojavljuje. Ovaj maligni tumor nosa se klinički manifestuje kao malo izbočenje sa ranicom na koži nosa, koja je pokrivena krastom. Karakteristično

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr