Šta je anamneza?

Anamneza, tj. anamnestički podaci se uzimaju direktno od pacijenta (autoanamneza). A ukoliko pacijent nije u mogućnosti da zbog teškog opšteg stanja ili poremećaja svesti (npr. koma) da podatke, dobijamo ih od osoba koje su u pratnji pacijenta ili rodbine.

Anamneza može da sadrži podatke o pacijentu kao što su:

  1. Administrativni podaci: Ime i prezime, pol, godine starosti, mesto rodjenja i stanovanja, bračno stanje i zanimanje.
  2. Glavne tegobe: U najkraćim crtama, često sa samo nekoliko reči ili rečenica (rečnikom bolesnika) navesti tegobe zbog kojih se bolesnik javlja na pregled. Na primer: (malaksalost, kašalj, gušenje, zamor, oticanje nogu, bol u grudima).
  3. Sadašnja bolest (Anamnesis morbi): Početak sadašnje bolesti, kako je bolest počela (naglo ili postepeno), redosled javljanja tegoba i njihov karakter, njihov intenzitet i tok, da li se zbog napred navedenog lečio i čime, kakav je bio efekat prethodnog lečenja, uticaj svekodnevne fizičke i drugih aktivnosti (položaj tela unošenje hrane, u odnosu na san…).
  4. Anamneza po sistemima (Status praesens anamnesticus): Ako su tegobe nekog od sistema opisane u sadašnjoj bolesti, ista pitanja ne ponavljati već naglasiti da iste tegobe i dalje traju.
  5. Lična anamneza: (Anamnesis vitae): Infektivne bolesti, tuberkuloza, povrede, trovanja, hirurške intervencije, prethodne bolesti, alergija na lekove.
  6. Porodična anamneza (Anamnesis familliae): Bolesti u porodici (maligniteti, dijabetes melitus, duševne bolesti, kardiovaskularne bolesti), uzroci umiranja roditelja i bliskih srodnika.
  7. Socijalno-epidemiološki podaci: Uslovi života i rada (snabdevanje vodom i kanalizacija), skorašnja putovanja (infektivne bolesti!) i slična oboljenja u okolini, pušenje (količina i trajanje), konzumiranje alkohola (vrsta i količina), upotreba hemijskih sredstava.

Anamneza po sistemima

  • Respiratorni sistem: Gušobolja, bol u grudnom košu, otežano disanje i osećaj gušenja,  kašalj, iskašljavanje i opis ispljuvka.
  • Kardiovaskularni sistem: Zamaranje pri hodu (po ravnom, uzbrdo) ili naporu, bolovi i tegobe iznad grudne kosti (karakter bola, prostiranje i trajanje), napadi gušenja i lupanja srca, otok nogu i trbuha, grčevi u listovima prilokom hodanja i posle koliko metara, vrednosti prethodno kontrolisanog krvnog pritiska.
  • Gastrointestinalni sistem: Apetit, žedj, smetnje pri gutanju hrane, bol u trbuhu (odmah ili posle uzimanja hrane), muka, gadjenje i povraćanje, stolica, nadimanje.
  • Urogenitalni sistem: Mokrenje (količina, učestalost, promena boje i izgleda mokrače, bolovi i pečenje pri mokrenju), bolovi u predelu bubrega, urednost menstruacija, trajanje, bolnost, datum poslednje menstruacije, porodjaji i pobačaji.
  • Lokomotorni sistem: Bolovi pri kretanju ili mirovanju u zglobovima i mišićima, oticanje zglobova, jutarnja ukočenost.
  • Centralni nervni sistem: Karakter sna, glavobolje, nesvestice i vrtoglavice, vid i sluh, osećaj ukusa i mirisa, opšte raspoloženje (normalno, depresivno, anksiozno, euforično).
Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr