Sifilis

Sifilis

Za sifilis se može reći da je infektivna bolest koja zahvata celo telo i simptomi bolesti su raznoliki. Uzročnik je Treponema pallidum. Kod sifilisa je karakterističan brz prodor mikroorganizma u krv i njegovo dalje rasejavanje. Infekcija je ponekad urođena, češće stečena. U ovom poslednjem slučaju zaraza se širi seksualnim putem, kroz sluzokožu ili kožne defekte.

Klinički se sifilis razvija kroz tri faze koje su sve ozbiljnije i ozbiljnije ukoliko je lečenje neadekvatno ili ukoliko se uopšte ne sprovodi. Spontano izlečenje sifilisa je zaista prava retkost.

U nastavku teksta ćemo opisati sve faze sifilisa i simptome koji ih prate.

Primarni sifilis

Primarni sifilis počinje periodom bez tegoba (inkubacija), čije trajanje varira od jedne do 12 nedelja. Obično se, međutim, znaci bolesti pojavljuju 3-4 nedelje posle kontakta sa zaraženom osobom. Karakteristična je pojava šankra, odnosno, ružičastog zadebljanja kože na kome se ubrzano stvara grizlica. Po neki put se može naći i više takvih promena, najčešće u genitalnoj regiji, ali isto tako u ili oko usta, na prstima itd. Šankr nikad ne krvari i nije bolan. Ali, tečni sekret koji se nalazi na njemu je jako zarazan, jer je prepun Treponema.

U ovom stadijumu sifilisa kap-dve sekreta treba staviti pod mikroskop sa „tamnim poljem“ i u materijalu potražiti karakterističan oblik ovog mikroorganizma. Pregledom osobe sa primarnim sifilisom takođe se mogu naći povećane i meke lokalne limfne žlezde, koje nimalo nisu bolne. Primarni stadijum traje nekoliko nedelja i završava se izlečenjem šankra, što predstavlja samo prividno ozdravljenje.

Sekundarni sifilis

Sekundarni sifilis se razvija otprilike 6-8 nedelja posle početka infekcije i manifestuje se gotovo svim mogućim tegobama, a pre svega, promenama na koži (može oponašati raznorazne kožne bolesti zbog čega su dijagnostike i tretman veneričnih bolesti u principu pridodati dermatologiji).

Po izgledu su sifilisne kožne promene vrlo šarolike. Mogu biti u vidu „rozeole“ (malih ružičastih zadebljanja) na grudima i leđima, ili nastaju prve erupcije područja crvenociglaste boje po trupu, udovima, dlanovima, lica i u pregibima. Na jeziku i na unutrašnjim stranama obraza mogu se zapaziti tačkaste, beličaste površine, a na genitalnim sluzokožama izrasline, koje se nazivaju kondilomima (treba ih razlikovati od običnih oštrih kondiloma). Povrh toga karakteristično je jedno opšte povećanje limfnih čvorova, jetre i slezine, a osoba se obično žali na umor, glavobolju, slabost, bolove u kostima, zategnutost zadnje strane vrata i gubitak kose.

Naravno, u ovoj fazi sifilisa su sve vidljive promene zarazne. Međutim, i pored toga se dijagnoza najsigurnije postavlja pregledom krvnog seruma. Današnje analize su specifične za sifilis i mere imunu reakciju zaštitnog tela prema agresoru.

Uopšte govoreći, sve manifestacije sekundarnog sifilisa se povlače same od sebe, ali su isto tako moguća i povremena pogoršanja. Sledi faza mirovanja (latencije), koja traje od 2 do 20 godina, i za vreme koje se obolela osoba oseća potpuno normalnom.

Ova faza sifilisa se može podeliti na podfazu ranog mirovanja (do 4 godine od infekcije), kada je bolest potencijalno zarazna i mogu nastupiti pogoršanja sekundarnog sifilisa, i na podfazu kasnog mirovanja (kada prođu prve 4 godine), u kojoj obolele osobe više nisu zarazne (izuzetak je plod, koji može itekako biti oštećen i u ovom periodu).

Tercijalni sifilis

Tercijalni sifilis se javlja kod 50 do 70% nelečenih slučajeva. Karakteriše se dubljim oštećenjima i razaranjima kože, kostiju, unutrašnjih organa, nervnog sistema, srca i krvnih sudova, kao i psihičkim promenama. Ovaj stadijum je primer jedne hronične bolesti koja obolelog obično vodi u smrt.

Kongenitalni sifilis

Kongenitalni sifilis takođe zaslužuje nekoliko reči. To je kada se bolest (sifilis) preko posteljice prenosi sa trudnice na plod, što se događa posle četvrtog meseca graviditeta. Oštećenje ploda se ipak može sprečiti ukoliko se majka blagovremeno leči, a rizik je najveći kada je trudnica sveže zaražena. Na rođenju i u prvim godinama dete može pokazati zaista velike nedostatke (nenormalnosti kože, kostiju, zuba, zapaljenje moždanica, paralizu, mentalnu zaostalost itd.). Ponekad se kasnije u životu razvijaju znaci tercijalnog sifilisa.

Lečenje sifilisa

Lečenje sifilisa je takoreći uvek isto i lek za sve stadijume je penicilin G, koji se daje intramuskularno. Dok u slučaju primarnog sifilisa dovoljna može da bude i jedna doza, za kasnije faze sifilisa lečenja se produžava i na nekoliko nedelja.

Ali treba znati da protokoli savremene medicinske nauke mogu dovesti i do mnogih nevolja. Antibiotska blokada sifilisne infekcije predstavlja pogodan teren za ispoljavanje nekih drugih zdravstvenih problema. Tako dolazimo na jedan od tri osnovna pastulata na kojima počiva homeopatija („hues“). Pravilo bi bilo da se posle antibiotskog lečenja nastavi sa homeopatskim tretmanom, kako bi se očistili tragovi sifilisne bolesti u telu.

Prirodno lečenje sifilisa

U ovom slučaju, takođe, još uvek nema dovoljno iskustava sa biljkama. Ipak se smatra da se izvesni rezultati u prirodnom lečenju sifilisa postižu upotrebom biljke sasafras (biljka koja raste u Americi i Aziji), limuna, šimšira, čička, sapunjače i daninoć.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr