Prisilna neuroza (Opsesivno-kompulzivna neuroza)

Prisilna neuroza predstavlja specifični oblik neuroze koju karakterišu: prisilne misliprisilni impulsi i prisilne radnje.

I kod normalnih se osoba često dešava da se javljaju „prisilne“ misli koje nas gone da proveravamo da li smo zaključali vrata stana, da li smo ugasili peć, zatvorili prozor i tome sl. Prisilne misli, impulsi i radnje dobijaju karakter neuroze onda kada su misli, impulsi i radnje za bolesnika imperativno nametnuti takvom silinom (snagom) da njihovo neizvršenje, protiv kojeg se pacijent svesno bori, stvara stanje napetosti, straha, uzbuđenja. Unutrašnja napetost stvara novo osećanja straha, novi nemir i pacijenti su u jednoj kontinuiranoj napetosti, utoliko pre što se plaše da ne urade nešto što se ne slaže sa njihovim moralnim nazorima i socijalnim statusom.

Još je Frojd izrazio mišljenje da se kod prisline neuroze javljaju veoma složeni mehanizmi, kod koje su osim potiskivanja, koje nije dovoljno kao mehanizam odbrane, upotrebljeni još i reaktivna formacija, poništenje i izolacija.

Kod prisilne neuroze svesni deo ličnosti zna da su joj te misli, pulsije i radnje strane, nametnute i aktivno se bori protiv njih. Postoji uvreženo mišljenje da jedan prisilan neurotičar nikada neće sprovesti u delo svoje prisilne impulse (počiniti zločin, učiniti suicid…), ali mnogi autori ipak ukazuju na potrebu opreza.

Prisilna neuroza se češće javlja kod osoba sa odredjenim karakternim osobinama. Dakle, prisilni neurotičari se odlikuju crtama karaktera, oni su uglavnom: uredni, pedantni, štedljivi, tvrdoglavi, hipermoralni, gaje prenaglašeno osećanje krivice, nisu sposobni za spontano i prirodno ponašanje, katkad su veoma sujeverni. Ponekad Imaju izrazitu sklonost ka dominaciji i želji za moć.

Jedna od najčešćih prisilnih radnji je često pranje ruku.

Diferencijalna dijagnoza: Poteškoće u dijagnostici predstavljaju slučajevi preplitanja fobičnih i prisilnih fenomena. Takođe se u početnim stadijumima shizofrenije, a i tokom depresije javljaju prisilni fenomeni.

Lečenje prisilne neuroze: Površinske metode psihoterapije su bez efekta. Bihejvioralna tehnika i psihoanaliza su najbolje metode za lečenje prisilne neuroze. Kod izraženih anksioznih i depresivnih simptoma odgovarajuća medikamentna terapija je neophodna.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr