Poremećaji emocija

Svi poremećaji emocija dele se u dve grupe: kvantitativni i kvalitativni poremećaji emocija.

Kvantitativni poremećaji emocija

Kvantitativni poremećaji emocija se mogu podeliti na dve grupe: 1) sniženje ili povišenje emocija (raspoloženja): apatija, euforija i depresija. 2) Nesklad između intenziteta stimulacije i afektivne reakcije: emocionalna labilnost, abnormalna razdražljivost i patološki afekt.

Sniženje ili povišenje emocija

Apatija je sniženje ili potpuno odsustvo emocija, poznato i pod imenom hipotimija, emocionalna tupost, zaravnjen afekt. Javlja se uglavnom kod shizofrenih psihoza i pomećaja ličnosti. Euforija i depresija spadaju u tzv.hipertimije

Depresija je poremećaj emocija gde je povišeno raspoloženje polarizovano u smislu intenzivne tuge, bola, žalosti, a bez povoda odnosno normalnog uzroka. Javlja se u afektivnim psihozama: manično-depresivne, involutivne melanholije, u reaktivnim depresijama i sl.

Euforija podrazumeva stanje jako povišenog raspoloženja polarizovanog u smislu veselosti, razdraganosti, radosti, ali bez normalnog uzroka. Uzrok euforije je mentalno oboljenje, najčešće manička psihoza.

Nesklad između intenziteta stimulacije i afektivne reakcije

Emocionalna labilnost je brza promena raspoloženja koja nije u skladu sa provokacijom-stimulacijom. Često je ova beznačajnog intenziteta. Javlja se kod male dece, a kao patološki fenomen kod organskih mentalnih oboljenja (arteriosklerotička demencija i sl.) i ubraja se u tzv. dezinhibicione fenomene kao posledica slabljenja neokortikalnog inhibitornog mehanizma. Teži stepen emocionalne labilnosti se naziva emocionalna inkontinencija.

Abnormalna razdražljivost je poremećaj emocija koje se ispoljava kroz veoma burno afektivno reagovanje na minimalnu provokaciju, pri čemu je vreme latencije skraćeno. Ovaj fenomen se viđa kod neurotičkih poremećaja, poremećaja ličnosti, epilepsije, alkoholnog napitog stanja, organskog mentalnog sindroma i sl.

Patološki afekt je ekstremna patološka razdražljivost. Nema vremena latencije, a reakcija je izuzetno burna na prvu minimalnu provokaciju. Zato se i naziva „reakcija kratkog spoja“. Patološki afekt menja stanje svesti, te je često praćen amnezijom i javlja se u stanjima sužene-sumračne svesti različite etiologije (epilepsija, intoksikacija i sl.)

Kvalitativni poremećaji emocija

Kvalitativni poremećaji pamćenja su paratimija, paramimija i defekt emocionalne rezonancije. Sva tri poremećaja predstavljaju stanja u kojima postoji nesklad između saznajnog sadržaja i sadržaja emocionalnog doživljaja i javljaju se u shizofrenim psihozama.

Paratimija ili adeoafektivna disocijacija je neskad između saznajnog dela ličnosti i emocionalnog doživljaja (na sahrani roditelja shizofreni bolesnik manifestuje emociju radosti, iako se odigrava tužan događaj).

Paramimija je emocionalno mimička disocijacija. bolesnik doživljava emociju radosti, a mimička ekspresija je tužna.

Defekt emocionalne rezonancije uključuje izostanak „zarazne“ osobine emocija. Intenzivna tuga depresivnog bolesnika rastužiće i lekara, dok će nas shizofreni bolesnik sa atimijom ostaviti ravnodušnim.