Menopauza sa sobom zaista može, i to veoma često, da donese i menopauzalne tegobe. To je u stvari posledica promena kroz koje ženski organizam prolazi na svom prirodnom putu.
Razumevanje promena koje prate menopauzu omogućava da joj se pristupi bez straha. Kulturne i moralne okolnosti u kojima žena živi od bitnog su značaja za tok menopauze. U evropskim zemljama u kojima se mladost i materinstvo daleko više cene nego profesionalne, npr. umetničke, ili druge sposobnosti i u kojima se žene posmatraju kao seksualni objekti, često se menopauza doživljava kao kraj života. Situaciju mogu da otežaju i drugi događaji koji se mogu desiti u ovom periodu, kao što je prestanak brige o deci, smrt supruga ili razvod, teškoće u zapošljavanju ili otpuštanje sa posla. Što se toga tiče, postoji čak i jedna izreka koja kaže: “Kakav život – takva menopauza“.
Međutim, menopauza označava samo završetak perioda plodnosti, a nipošto nije kraj života, niti drugih aktivnosti, kao što nije ni kraj seksualnosti.
Ako je žena u ovom periodu usamljena, onda se i menupauzalne tegobe teže podnose. Pored neosporne važnosti koje ima seksualnost i zadovoljavajuće imovinsko stanje, u menopauzi bi bio najvažniji zadatak da se podstakne druženje među ženama i da se ostvari njihova međusobna podrška (grupe za samopomoć).
Prema američkoj statistici utvrđeno je da 10% žena nema nikakve tegobe u menopauzi, 80% žena se žali na smetnje, ali ih smatra podnošljivim, ostalih 10% ima veoma neprijatne menopauzalne tegobe i traži odgovarajuće lekove.
Menopauzalne tegobe
Menopauzalne tegobe mogu da uključuju niz neprijatnih simptoma, a u ekstremnim slučajevima žena može biti prilično ometena za obavljanje svakodnevnih obaveza. Srećom, tegobe koje se javljaju u menopauzi uglavnom nastupaju postepeno, tako da žena ima vremena i mogućnosti da zatraži i dobije pomoć stručnjaka. Danas se o tome mnogo zna, kroz krvne analize se mnogo toga vidi, a postoje i mnogobrojni načini koji u klimaksu mogu pomoći. Pa hajde da objasnimo suštinu stvari.
Pre menopauze, tj. pre definitivnog prestanka menstrualnog ciklusa, u toku više godina se u organizmu događaju značajne hormonske promene. Jajnici stvaraju sve manje i manje estrogena i progesterona. Ovo opadanje lučenja odigrava se stepenasto i u pojedinim momentima nastaje izraziti gubitak ravnoteže između pomenuta dva hormona. Proizvodnja estrogena skoro da uopšte ne prestaje, jer, umesto jajnika, ove hormone u malim količinama stvaraju nadbubrežne žlezde sve do sedamdesetih godina života, a nekad i duže. Organizam je primoran da podnosi sve ove promene, koje nekad mogu biti i izrazito burne.
Među neprijatnim simptomima menopauze postoji velika raznovrsnost. Neki su nesumljivo posledica naglog gubitka hormonske ravnoteže. Prisutni su znaci poremećaja opšteg stanja: slabost, strah od starenja, telesno propadanje, kao i promene predstave o sebi, o socijalnoj ulozi i ličnim nadanjima. Uzgred budi rečeno, treba sačekati bar jednu godinu posle definitivnog prestanka menstrualnog ciklusa da bi se prestalo sa kontracepcijom.
Pogledajmo podrobnije koji su simptomi, to jest znaci menopauze:
– Nepravilnost menstruacije: skraćenje ciklusa i smanjenje menstrualnog krvarenja, ili, sa druge strane, produženje ciklusa i pojačano krvarenje.
– Toplotni talasi (valunzi) se najviše javljaju u početku noći. Izaziva ih toplota postelje. Ponekad su praćeni grčevima u nogama. Valunzi mogu nastati i u toku dana, posle obeda i posle napora. Toplotni talasi, se najčešće javljaju pre pojave menstrualnog krvarenja, a naročito ako ono kasni.
– Navale krvi u malu karlicu, nadutost, otežano varenje, migrene, zatvor, infekcije mokraćnih puteva, pojačana vaginalna sekrecija, hemoroidi.
– Promene se ispoljavaju i u karakteru: agresivnost, neuravnoteženost, nesanica, uznemirenost, depresija, pojačan apetit.
– Poremećaji krvotoka: najčešći su venski poremećaji, kao što je osećaj težine u nogama, grčevi, proširene vene. Ređe se javljaju povišen krvni pritisak i angina pektoris.
– Koštani problemi zavise od stanja koštanog tkiva i hrskavice, sposobnosti ugrađivanja kalcijuma. Dolazi do spljoštavanja jastučića između pršljenova, smanjenja pokretljivosti zglobova i do sleganja svoda stopala.
– Nije retka napetost u dojkama sa preosetljivošću pojedinih delova kože.
– Ponekad se javljaju krti nokti, suva koža, napukline sluzokože (vagine i spoljašnjih genitalija).
Ipak, umirite se jer nikada nećete imati sve nabrojano odjednom!
Svaka menopauza je na neki način drugačija od druge i ima svoje specifične tegobe. Kao što smo na početku priče rekli, svega 10% žena ima jako izražene tegobe u menopauzi. Pa čak i ako spadate u tu grupu, ne sekirajte se mnogo, nego zatražite pomoć ginekologa. Primera radi, hormonska terapija može biti odlično rešenje.
