Klamidija

Klamidija i kako je lečiti?

Šta je klamidija?

Klamidija (Chlamydia trachomatis) ranije nije bila u potpunosti poznata niti se uspevalo u njenom kultivisanju sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Ranije se pogrešno verovalo da se radi o virusu, posebno zbog toga što je sićušna i što živi u ćelijama. Međutim, dokazano je suprotno: klamidija je bakterija, i to gram negativna bakterija, okruglasto-ovalnog oblika i oko 3 puta manja od streptokoka.

Po nekim zapažanjima za klamidiju su naročito prijemčive mlade žene, posebno ako za kontracepciju koriste hormonske pilule.

Simptomi infekcije klamidijom

Otprilike 10-20 dana posle kontakta sa osobom koja je zaražena klamidijom obično nastane zapaljenje grlića materice (cervicitis) ili izvodnog mokraćnog kanala (uretritis). Smatra se da, ako se u ovom stadijumu ne preduzme lečenje, 20% pomenutih infekcija prerasta u zapaljenski proces čitave male karlice. Situacija je na sreću ovde manje dramatična nego kada je u pitanju gonoreja, jer su simptomi infekcije klamidijom uglavnom blaži. Temperatura je umerena, eventualni bolovi se javljaju samo pri odnosima, a zahvaćenost je uvek obostrana.

Isto tako klamidija može biti izazivač perihepatitisa. To je zapravo zapaljenje omotača jetre (kapsule), koje je praćeno temperaturom i bolovima pri kuckanju (perkusija) ovog organa. Ako se prislone slušalice, čuju se škrgutavi zvukovi, slično kao i kod zapaljenja srčane maramice (perikarditisa). Interesantno je da laboratorijske analize, specifične za funkciju jetre, ne pokazuju značajniji poremećaj.

Kao simptom infekcije klamidijom na polnom organu muškarca se može primetiti iscedak, koji je znatno bistriji nego u slučaju tripera (gonokonka infekcija).

Kod obolelih oba pola se ponekad može naći i zapaljenje završnog dela debelog creva (rektuma). Prave muke nastaju prilikom stolica, posebno je neprijatan osećaj paljenja u rektumu, a nije retka ni pojava krvi i gnoja. Opisano stanje može biti praćeno zapaljenjem sluzokože oka.

Kod trudnica postoji opasnost da se infekcija prilikom porođaja prenose na novorođenče. Najčešća su zapaljenja sluzokože oka i zapaljenja pluća (pneumonija), a, prema različitim podacima, zahvaćeno je 10-20% dece. Ovaj problem je do sada najviše proučavan.

Po svojoj prilici, klamidiju, koja je tek nedavno postala predmet većeg interesovanja, tek čekaju opsežna ispitivanja. Još uvek smo daleko od toga da procenimo njenu pravu opasnost.

Kako lečiti klamidiju?

Klamidija je obično udružena sa gonokokom, te se iz tog razloga najbolje lečenje sastoji od davanja tetraciklina (Vibramycin npr.). Doza je 200 mg prvog dana, a zatim se daje po 100 mg sledećih desetak dana. Za lečenje klamidije može biti koristan i Erythromycin.

U vaginu se lokalno dosta stavlja Amphocycline u obliku tableta. To je kombinacija tetraciklina i amfotericina, dva antibiotika širokog spektra, koji deluju na gljivice, trihomonas i različite bakterije, između ostalog i na mikoplazmu i klamidije.

Prirodno lečenje klamidije

Kako se klamidija kultiviše tek odnedavno, to je još uvek nemoguće reći nešto određenije o efikasnosti alternativnih metoda. Kod prirodnog lečenja klamidije postoje  slučajevi neuspešnog lečenja, mada je, sa druge strane, sasvim moguće da se ponekad postignu i efektna izlečenja.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr