Klasifikacija neuroza

Vrste neuroza i njihova klasifikacija: Do kraja prošlog veka neurasthenia je bila zajednički naziv za sva neurotska ispoljavanja (sve vrste neuroza), a neposredno pre pojave psihoanalitičke nozologije klasifikacija neuroza je bila svedena samo na neurasteniju i histeriju. To dokazuje stvarne teškoće na koje nailazimo u klasifikaciji neuroza. Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila u IX Reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti-MBK-9-sledeću klasifikaciju neuroza: 300.0 Stanja anksioznosti 300.1 Histerija 300.2 Stanje fobije 300.3 Opsesivno-kompulzivni poremećaji 300.4 Neurotična depresija 300.5 Neurastenija 300.6 Sindrom depersonalizacije 300.7 Hipohondrija 300.8 Drugi neurotični poremećaji Tako reći činom obljavljivanja IX Revizije (MKB-9) započeo je rad na X Reviziji Međunarodne klasifikacije

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Poremećaji svesti

Svi poremećaji svesti se dele na poremećaje svesti u užem smislu i poremećaje svesti u širem smislu. Poremećaji svesti u užem smislu Poremećaji svesti u užem smislu se dele u dve podgrupe: kvantitativni poremećaji i kvalitativni poremećaji Kvantitativni poremećaji svesti: somnolencija, sopor, koma i kratki prekidi svesti. Somnolencija ili patološka pospanost je najblaži oblik ovog tipa poremećaja svesti, gde bolesnik sporo reaguje na spoljašnje draži, opažanje i shvatanje su otežani, reakciono vreme produženo. Sopor je teži poremećaj svesti, pri kome se sa bolesnikom teško uspostavlja kontakt, i to samo jakim bolnim spoljašnim dražima. Vremensko-prostorna orjentacija je otežana, dok je alopsihička

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Poremećaji emocija

Svi poremećaji emocija dele se u dve grupe: kvantitativni i kvalitativni poremećaji emocija. Kvantitativni poremećaji emocija Kvantitativni poremećaji emocija se mogu podeliti na dve grupe: 1) sniženje ili povišenje emocija (raspoloženja): apatija, euforija i depresija. 2) Nesklad između intenziteta stimulacije i afektivne reakcije: emocionalna labilnost, abnormalna razdražljivost i patološki afekt. Sniženje ili povišenje emocija Apatija je sniženje ili potpuno odsustvo emocija, poznato i pod imenom hipotimija, emocionalna tupost, zaravnjen afekt. Javlja se uglavnom kod shizofrenih psihoza i pomećaja ličnosti. Euforija i depresija spadaju u tzv.hipertimije Depresija je poremećaj emocija gde je povišeno raspoloženje polarizovano u smislu intenzivne tuge, bola, žalosti, a bez

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Poremećaji pamćenja

Poremećaji pamćenja se dele na kvantitativne i kvalitativne poremećaje. Kvantitativni poremećaji pamćenja U kvantitativne poremećaje pamćenja spadaju amnezije koje se dele na: retrogradnu amneziju, anterogradnu amneziju, amneziju u agnoziji, amneziju dementnih i psihogenu (funkcionalnu amneziju). Po definiciji, amnezije su takvi poremećaji pamćenja kod kojih postoji nesećanje za određene događaje koji su se desili u prošlosti. Ovo nesećanje može biti delimično ili potpuno i uglavnom je vezano za organska oštećenja centralnog nervnog sistema. Kod retrogradne amnezije postoji nesećanje za period koji je prethodio gubitku svesti, a kod anterogradne nesećanje za period posle povrede mozga (centralnog nervnog sistema). Ove vrste amnezija viđaju

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Amenoreja

Amenoreja je izostanak menstruacije (redovnog mesečnog krvarenja), a odnosi se na žene koje su u periodu polne zrelosti. Amenoreja je uvek samo simptom, a ne bolest za sebe. Klasifikacija amenoreja: fiziološka patološka primarna sekundarna Fiziološka amenoreja –  Izostanak menstruacije se dogadja onda kada bi i trebalo. Dakle, fiziološka amenoreja postoji kod devojčica do puberteta, za vreme trudnoće, neko vreme nakon porođaja i u menopauzi. Patološka amenoreja – Deli se na primarnu i sekundarnu. Primarna amenoreja – Dijagnostikuje se kod žena koje do svoje osamnaeste godine još uvek nisu dobile prvu menstruaciju. Sekundarna amenoreja –  Dijagnostikuje se kod polno zrelih žena kod

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Maligni tumori nosa

Maligni tumori nosa mogu biti lokalizovani na spoljašnjem delu nosa, odnosno na koži i u nosnoj šupljini. Daleko najčešći maligni tumor kože nosa je karcinom. Carcinoma cutis nasi (Karcinom kože nosa) Carcinoma cutis nasi (karcinom kože nosa) po pravilu se vidja kod starijih osoba. Nastaje iz kožnih promena – prekanceroza. Etiologija ove bolesti je nepoznata, a najčešći faktori su hronična iritacija, dugogodišnja insolacija, izlaganje hladnoći, itd. Karcinom kože nosa se histološki deli na bazocelularni i planocelularni. Prvi se daleko češće pojavljuje. Ovaj maligni tumor nosa se klinički manifestuje kao malo izbočenje sa ranicom na koži nosa, koja je pokrivena krastom. Karakteristično

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Ciste i fistule vrata

Ciste i fistule vrata nastaju kao posledica poremećaja embrionalnog razvoja. One se prema svojoj lokalizaciji i mestu nastanka dele na dve grupe: medijalne  i lateralne. Medijalne ciste i fistule su rezultat perzistencije ductus thyreoglossusa posle rodjenja, a lateralne su branhiogenog porekla. Ciste vrata Ciste vrata su jasno ograničene šupljine okruglastog oblika obložene epitelom, a ispuljene tečnošću ili kašastom materijom. Na palpaciju se oseća elastičnost ciste i fluktuacija. Fistule vrata Fistule vrata su kanalikularne formacije obložene epitelom koji secernira. Usled toga se iz fistule po pravilu luči mukozan ili gnojav sadržaj. U zavisnosti od toga sa kojim anatomskim strukturama komuniciraju i koliko

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Šta je anamneza?

Anamneza, tj. anamnestički podaci se uzimaju direktno od pacijenta (autoanamneza). A ukoliko pacijent nije u mogućnosti da zbog teškog opšteg stanja ili poremećaja svesti (npr. koma) da podatke, dobijamo ih od osoba koje su u pratnji pacijenta ili rodbine. Anamneza može da sadrži podatke o pacijentu kao što su: Administrativni podaci: Ime i prezime, pol, godine starosti, mesto rodjenja i stanovanja, bračno stanje i zanimanje. Glavne tegobe: U najkraćim crtama, često sa samo nekoliko reči ili rečenica (rečnikom bolesnika) navesti tegobe zbog kojih se bolesnik javlja na pregled. Na primer: (malaksalost, kašalj, gušenje, zamor, oticanje nogu, bol u grudima). Sadašnja

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr