Neurotska depresija (Depresivna neuroza)

Šta je neurotska depresija? Neurotska depresija nastaje kod specifično premorbidno strukturiranih ličnosti, koje se karakterišu izraženom potrebom za ljubavlju i podrškom. Frojd podvlači da su posredi osobe koje poseduju depresivnu strukturu ličnosti, sa oralnim crtama karaktera. Uzroci neurotske depresije Uzroci neurotske depresije često su stvarni ili mogući gubici objekta, teška oboljenja u porodici bolesnika, rastanak sa bračnim drugom, gubitak ili promena radnog mesta, promena mesta stanovanja, neuspeh na poslu ili na studijama, ekonomsko osiromašenje, smrt drage osobe. Simptomi neurotske depresije Simptomi neurotske depresije: Gubitak samopoštovanja i depresivno raspoloženje su osnova osećanja pacijenta, koji uz veoma često osećanje krivice trpe sniženost

Anksiozna neuroza (Neuroza straha)

Oblik neuroze kod koje dominira anksioznost i ostaje kao jedini simptom psihičkog poremećaja – naziva se anksiozna neuroza. Frojd je anksioznu neurozu, zbog očiglednih kliničkih manifestacija, izdvojio iz grupe poremećaja koje je Beard opisao kao neurastenije. Ujedno, Frojd je ovoj neurozi dao ime anksiozna neuroza (neuroza straha), iz razloga što su pacijenti doživljavali strah kao obavezan simptom, koji nisu znali da opišu, niti da objasne. Simptomi anksiozne neuroze Dakle, osnovni simptom anksiozne neuroze je strah. Ovaj strah (anksioznost), kao dominirajući simptom anksiozne neuroze, nastupa akutno, pri čemu bolesnik ima osećaj da će biti uništen, da će uskoro nastupiti smrt, da će mu stati

Šta je miokarditis?

Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića izazvano dejstvom bakterija, virusa ili toksina. Virusni miokarditis: U današnje vreme miokarditisi su najčešće izazvani virusima, prvenstveno koksaki virusom, kao virusima influence. Miokarditis takodje može biti i jedna od komplikacija gripe. Pored virusnog miokarditisa postoje i takozvani aseptočni miokarditisi, koji su posledica senzibilizacije na pojedine bakterije, kao što je na primer reumatski miokarditis. Makroskopski kod miokarditisa srčani mišič je u celini mlitav. Srčana radnja je pri tom uspešna, a na histološkim preparatima, u zavisnosti od izazivača bolesti, vide se promene seroznog miokardita, koji je inače najčešće serozni sa edemom mišićnih vlakana i infiltrazom mononukleusima. Bakterijski miokarditis:

Neurastenija – Neurastenia (Neurasthenia)

Ovde ćemo opisati šta je neurastenija (neurastenia), kako počinje, kako se ispoljava, koji su simptomi bolesti, kako se leči i slično. Ali da krenemo od početka. Američki psihijatar C. Beard je prvi 1869.god. opisao neurasteniju (živčanu slabost) koja se odlikuje polimorfizmom tegoba, među kojima dominira psihički i fizički zamor. Ovaj hronični poremećaj može da počne naglo ili postepeno, najčešće kod onih industrijskih radnika koji su došli sa sela, što je i bio povod da se veruje kako je osnova ovog oboljenja nesposobnost adaptacije. Osler i Mak Kreu su izrazili verovanje da neurasteniji naginje poseban tip ljudi, uglavnom astenične osobe koje se

Klasifikacija neuroza

Vrste neuroza i njihova klasifikacija: Do kraja prošlog veka neurasthenia je bila zajednički naziv za sva neurotska ispoljavanja (sve vrste neuroza), a neposredno pre pojave psihoanalitičke nozologije klasifikacija neuroza je bila svedena samo na neurasteniju i histeriju. To dokazuje stvarne teškoće na koje nailazimo u klasifikaciji neuroza. Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila u IX Reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti-MBK-9-sledeću klasifikaciju neuroza: 300.0 Stanja anksioznosti 300.1 Histerija 300.2 Stanje fobije 300.3 Opsesivno-kompulzivni poremećaji 300.4 Neurotična depresija 300.5 Neurastenija 300.6 Sindrom depersonalizacije 300.7 Hipohondrija 300.8 Drugi neurotični poremećaji Tako reći činom obljavljivanja IX Revizije (MKB-9) započeo je rad na X Reviziji Međunarodne klasifikacije

Poremećaji svesti

Svi poremećaji svesti se dele na poremećaje svesti u užem smislu i poremećaje svesti u širem smislu. Poremećaji svesti u užem smislu Poremećaji svesti u užem smislu se dele u dve podgrupe: kvantitativni poremećaji i kvalitativni poremećaji Kvantitativni poremećaji svesti: somnolencija, sopor, koma i kratki prekidi svesti. Somnolencija ili patološka pospanost je najblaži oblik ovog tipa poremećaja svesti, gde bolesnik sporo reaguje na spoljašnje draži, opažanje i shvatanje su otežani, reakciono vreme produženo. Sopor je teži poremećaj svesti, pri kome se sa bolesnikom teško uspostavlja kontakt, i to samo jakim bolnim spoljašnim dražima. Vremensko-prostorna orjentacija je otežana, dok je alopsihička

Poremećaji emocija

Svi poremećaji emocija dele se u dve grupe: kvantitativni i kvalitativni poremećaji emocija. Kvantitativni poremećaji emocija Kvantitativni poremećaji emocija se mogu podeliti na dve grupe: 1) sniženje ili povišenje emocija (raspoloženja): apatija, euforija i depresija. 2) Nesklad između intenziteta stimulacije i afektivne reakcije: emocionalna labilnost, abnormalna razdražljivost i patološki afekt. Sniženje ili povišenje emocija Apatija je sniženje ili potpuno odsustvo emocija, poznato i pod imenom hipotimija, emocionalna tupost, zaravnjen afekt. Javlja se uglavnom kod shizofrenih psihoza i pomećaja ličnosti. Euforija i depresija spadaju u tzv.hipertimije Depresija je poremećaj emocija gde je povišeno raspoloženje polarizovano u smislu intenzivne tuge, bola, žalosti, a bez

Poremećaji pamćenja

Poremećaji pamćenja se dele na kvantitativne i kvalitativne poremećaje. Kvantitativni poremećaji pamćenja U kvantitativne poremećaje pamćenja spadaju amnezije koje se dele na: retrogradnu amneziju, anterogradnu amneziju, amneziju u agnoziji, amneziju dementnih i psihogenu (funkcionalnu amneziju). Po definiciji, amnezije su takvi poremećaji pamćenja kod kojih postoji nesećanje za određene događaje koji su se desili u prošlosti. Ovo nesećanje može biti delimično ili potpuno i uglavnom je vezano za organska oštećenja centralnog nervnog sistema. Kod retrogradne amnezije postoji nesećanje za period koji je prethodio gubitku svesti, a kod anterogradne nesećanje za period posle povrede mozga (centralnog nervnog sistema). Ove vrste amnezija viđaju

Amenoreja

Amenoreja je izostanak menstruacije (redovnog mesečnog krvarenja), a odnosi se na žene koje su u periodu polne zrelosti. Amenoreja je uvek samo simptom, a ne bolest za sebe. Klasifikacija amenoreja: fiziološka patološka primarna sekundarna Fiziološka amenoreja –  Izostanak menstruacije se dogadja onda kada bi i trebalo. Dakle, fiziološka amenoreja postoji kod devojčica do puberteta, za vreme trudnoće, neko vreme nakon porođaja i u menopauzi. Patološka amenoreja – Deli se na primarnu i sekundarnu. Primarna amenoreja – Dijagnostikuje se kod žena koje do svoje osamnaeste godine još uvek nisu dobile prvu menstruaciju. Sekundarna amenoreja –  Dijagnostikuje se kod polno zrelih žena kod

Maligni tumori nosa

Maligni tumori nosa mogu biti lokalizovani na spoljašnjem delu nosa, odnosno na koži i u nosnoj šupljini. Daleko najčešći maligni tumor kože nosa je karcinom. Carcinoma cutis nasi (Karcinom kože nosa) Carcinoma cutis nasi (karcinom kože nosa) po pravilu se vidja kod starijih osoba. Nastaje iz kožnih promena – prekanceroza. Etiologija ove bolesti je nepoznata, a najčešći faktori su hronična iritacija, dugogodišnja insolacija, izlaganje hladnoći, itd. Karcinom kože nosa se histološki deli na bazocelularni i planocelularni. Prvi se daleko češće pojavljuje. Ovaj maligni tumor nosa se klinički manifestuje kao malo izbočenje sa ranicom na koži nosa, koja je pokrivena krastom. Karakteristično